„Gardijan”o uklanjanu splavova: Da li je žurka gotova?
Autor: Glas javnosti
Od mesta za roštiljane uz reku, preko tehno žurki, pa do trubača- beogradski splavovi nudili su za svakoga po nešto. O istoriji splavarskog života u Beogradu, pisao je britanski portal Gardijan
Poznati splav Zapa Barka sedeo je na reci Savi u centru Beograda skoro 20 godina. Veseljaci su hodali mostićem da bi se ukrcali na brod, a zatim plesali uz živu muziku, a neki su pak ostajali na palubi celu noć da vide izlazak sunca nad rekom, piše Gardijan.
Ali u junu 2024. godine snabdevanje električnom energijom splava iznenada je prekinuto, a barka je odvučena na novo odredište daleko od centra grada.
Zappa barka je samo još jedan od beogradskih splavova, koji su od šezdesetih godina prošlog veka građeni na dve beogradske reke, Dunavu i Savi.
Splavovi su bili dugogodišnje sklonište Beograđana od letnjih vrućina i omiljena mesta za izlaske.
Preokret u noćnom životu Beograda
A onda, početkom devedesetih godina, razvio se novi tip zabavljanja na splavovima, opisuje Gardijan.
Lokalci su vezivali velike splavove i pretvarali ih u improvizovane barove i klubove.. Neki su puštali tehno muziku, dok predstavljali replike kafana. Grupe trubača okupljale su se i na splavovima.
Ljudi koji su živeli u blizini reke počeli su da se žale da žurke na splavovima postaju neobuzdane: rad splavova je bio neregulisan, zakoni su bili slabi, zabave su bile divlje i ponekad nasilne.
Najlegendarniji splav bio je Crni Panter, koji je privukao najveću pažnju 2008. godine kada je bend The Police, nakon koncerta u Beogradskoj Areni, svratio da ga poseti. Kasnije te godine, Crni Panter je uništen u požaru. Uzrok je ostao nepoznat, ali su stanovnici pored reke počeli da se žale da su splavovi izmakli kontroli. Mnogi više nisu mogli da vide reku i ostajali su budni zbog stalne buke. Ekološke organizacije i aktivisti su se žalili na štetu koja se nanosi rekama zbog lošeg upravljanja otpadom.
Premeštanje splavova
Pozivi za regulaciju su konačno uslišeni 2022. godine, nakon pandemije, kada je gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, uveo mere za uklanjanje najmanje dve trećine od 300 splavova koji se nalaze u centru grada. Do sada je preko 70 splavova odvučeno, uključujući 10 velikih splavova za zabave, koji su premešteni na novu, privremenu lokaciju nekoliko kilometara dalje, između mosta na Adi i Gazele.
Jedan od tih splavova bio je Zappa Barka.
Poznati beogradski DJ Marko Milić je izjavio da je posećenost ovog leta bila dobra, jer su Beograđani dolazili da podrže svoje omiljene splavove uprkos promeni lokacije. Sada je, međutim, splav prilično prazan.
Milić je ranije vikendom svirao pred stotinama ljudi, ali jedne tople oktobarske subote uveče puštao je muziku za samo pet osoba.
„Predaleko smo i više nikome nije stalo da dođe ovde,” rekao je. Veruje da imaju još dve godine pre nego što budu ponovo premešteni – daleko izvan grada.
Drugi Beograđani su opušteniji u vezi sa ovim promenama.
Vlasnik trideset godina starog bara “Brodić” Bane Susić, rekao je da mu premeštanje splavova ne predstavlja veliki problem.
„Već smo ovde proživeli svoje najbolje dane. Sada obala izgleda čistije, više kao moderan, funkcionalan grad, bez svih ovih konstrukcija koje guše reku.”
U senci Beograda na vodi
Neki su u početku podržali mere, ali sada žale zbog toga. Maja Đurić se zalagala za regulaciju iz ekoloških razloga, ali je shvatila da sesada splavovi zamenjuju sterilnim, blještavim prostorom pored reke, namenjenim uglavnom eliti.
„Ono čemu svedočimo je tiho uvođenje komercijalizacije uz vrlo malo transparentnosti i još manje konsultacija sa zajednicom,” rekla je Đurić.
Jedan primer je kontroverzni projekat Beograd na vodi, koji je osmišljen 2014. godine, a koji je doveo do kontinuiranih građevinskih radova duž reke. Čitavi delovi starog Beograda su očišćeni da bi se napravilo mesto za luksuzne stanove, otmene barove i prodavnice, navodi Gardijan.
Lokalno stanovništvo je iseljeno iz svojih domova, a masovni protesti su se održavali širom grada.
Druga strana splavova
Ipak, ima i onih koji su na splavovima živeli neki ležerniji život, bez buke, muzike i alkohola.
Irena Lukić sa porodicom već 40 godina poseduje prelep drveni splav na mirnoj strani poluostrva Ada Ciganlija, četiri kilometara od centra Beograda. Okruženje je puno prirode i deluje kao da je udaljeno kilometrima od urbanog života.
Za Lukić, splavovi su mesto za prijatelje i porodicu i nemaju nikakve veze sa splavovima za žurke koji su se pojavili devedesetih.
„ Jednostavno dolazimo ovde sa prijateljima da roštiljamo, plivamo, opustimo se posle posla. Komšije jedni drugima pomažu, svi smo iz različitih sredina, ali svi imamo splavove kao zajednički imenitelj. Ovo je život na splavu,” rekla je.
Glas javnosti/V08S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
