„Ovo nije moj Jože!“ Ni najbliži članovi porodice Tita nisu prepoznali posle rata

- Sedeo sam jednom prilikom na Obilićevom vencu u Beogradu u društvu slavnog diplomate Slobodana Milića. Sloba mi je pokazao knjigu generala Jove Kapičića i pohvalio se kako je dobio i posvetu autora. Kapičić je potom i meni poklonio knjigu, koju sam pažljivo pročitao istog dana. U jednom poglavlju opisao je kako je Titovom bratu, koji živi u Mađarskoj, nosio kofer pun konzervi. Rekao sam mu kako je knjiga odlična, ali i da je napisao nešto što je suprotno pravom stanju stvari - priča Šarac i dodaje:

- Pitao me je Kapičić: „Na koju misliš?“ Rekao sam mu: „Kažete da ste nosili Titovom bratu pun kofer konzervi?“ Odgovorio mi je: „Da, pa šta je tu sporno?“ Na to sam mu rekao: „Nije sporno što ste nosili kofer, ali je sporno da ste, umesto konzervi, nosili novčanice od po 100 dolara!“ General je u tom trenutku zanemeo, kao Draža Mihailović kada ga je on lično 1945. iz Bosne posle hapšenja prebacio za Beograd. Priču o Titovoj tajnoj novčanoj pomoći porodici potvrdio mi je lično general Đoko Jovanić.

- Potom sam pitao generala Kapičića da li se seća da mu je u Budimpešti Titov brat, kad mu je odneo kofer sa „konzervama“, rekao: „Nisam znao da je on tako važan čovek kada mi ovoliki novac šalje.“ Na ovo moje otkriće, Kapičić se skamenio kao robijaši na Golom otoku, kada ih je on svojevremeno ispitivao, samo mi je procedio kroz zube: „Ti si, Milane, opasan čovek!“ Rekao mi je da je čitao moj tekst u Politici i video moju fotografiju sa šeširom i rekao: „Izgledaš kao velikan ovog sveta, da te je Tito vidio kako izgledaš, uzeo bi te umesto Rankovića!“

Zlatno doba stare Jugoslavije – kolika je bila najveća plata u bivšoj SFRJ?

Naš sagovornik Milan Šarac otkriva da ga za Jovu Kapičića veže me još jedna priča koju mu je ispričao kada je bio ambasador u jednoj od evropskih zemalja:

- Jovo je pozvan u Beograd na hitne konsultacije. Tom prilikom Tito me je pozvao telefonom: „Kapo, pre nego kreneš nazad, svrati kod mene.“

Kapičić mi je opisao ovaj susret:

- Odem kod Tita, koji mi je predao pozamašan, zapečaćen koverat. „Tu ti je novac, svrati kod mog brata i porodice u Kumrovcu, predaj mu to. Nemaština je, da ih malo pomognem.“

- Odem u Kumrovec, pitam za kuću Brozovih. Uđem u kuću, ljudi me lepo dočekaju. Međutim, kada sam im rekao „da sam ambasador na proputovanju“ i da im je njihov Joža poslao nešto novca, moje reči su u tom trenutku izazvale čudnu reakciju i atmosferu. Oni su se snebivali, ništa im nije bilo jasno. Ćutali su, kao da su hteli da kažu: „Koji naš Joža?“ I meni je bilo baš neprijatno, pa sam, uz izgovor da žurim, krenuo, a oni su me ćutke ispratili. Svakako sam očekivao drugačiju reakciju....

Titov dug još uvek na plećima Srbije!

Poziv iz Užičke

Šarac dalje otkriva da je u junu 1977. Tito iznenada naredio da mu iz Kumrovca dovedu stariju sestru Anu.
- Obaveštajna služba je pronašla Anu Broz, koja je od Tita bila starija osam godina. Posle sedam-osam dana Ana došla kod predsednika u Užičku ulicu, gde joj je mlađi brat priredio ručak. Na ručku je bilo desetak zvanica. Tito je kratko pričao sa Anom, koja je malo govorila. Bila je vidno zbunjena. Pre početka ručka Anu je preuzela žena iz protokola. Ona je pitala Anu kako živi, gde su joj muž i unuci, kolika joj je penzija - kaže Šarac i dodaje:

- Međutim, Ana joj je šapatom rekla za Tita: „Ja njega ne poznajem, jeste prošlo mnogo vremena, ali ovo nije moj Jože!“ Ostala je tajna zbog čega je Tito baš tada i posle toliko vremena hteo da vidi svoju sestru...

Titovi roditelji Franjo i Marija imali su petnaestoro dece, od kojih su mnogi umrli još kao deca. Pretpostavlja se da je brat koji se pominje u ovoj priči Martin Broz (1884-1964), koji je živeo u Mađarskoj i bio je službenik na železnici.

CIA OBJAVILA IZVEŠTAJ O TRANSFERU FABRIKA: Kako je Josip Broz TITO PREBACIO 70 fabrika iz Srbije u Hrvatsku i Sloveniju!

Milan Šarac, scenarista i reditelj:
Hroničar jednog vremena

Milan Šarac, scenarista i reditelj, objavio je više knjiga aforizama i beletristike, poput „Bezgrešnih misli“, ali njegov stvaralački prostor su film i pozorište.

Radio je i s Mirom Trailović u Ateljeu 212, o njoj je napravio film „Sećanje na Miru Trailović“, zatim film o Miri Stupici, pa o Zoranu Radmiloviću, TV seriju o Đorđu Marjanoviću, film o Dejanu Medakoviću i još desetak ljudi koji su obeležili ono vreme, kao i film „Moj otac knez Pavle“ s princom Aleksandrom Karađorđevićem.

Glas javnosti/K04S