Etički izazov: Dati novac prosjacima ili ignorisati?
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Sigurno ste se nebrojeno puta našli u "neprilici" da vidite nekoga ko prosi i da se zapitate dati im novac ili ne....Da li je osećaj koji ljudi u potrebi izazivaju u vama empatilja, gađenje, osuđivanje ili nešto treće ?
Sama sam se dosta puta našla u nedoumici da li radim pravu stvar ukoliko dam novac ili sam iskorišćena....
Jednom prilikom sam bila na pijaci i ugledala mladog momka u invalidskim kolicima koji je molio za "neki dinar", bez razmišljanja sam mu pružila novčanicu, ništa krupno odnosno onoliko koliko sam bila u prilici, to se ponovilo nekoliko dana za redom sve dok ga nisam ugledala sa velikom papirnom kesom, lepkom "sintelon" koji je uredno istisnuo u tu kesu i počeo da udiše lepak.....bila sam potpuno zgrožena i šokirana.
Nije bio problem u novcu koji sam dala jer je bio dat od srca već zašta je on taj novac upotrebio, osećala sam se kao saučesnik u nedelu....Ne mogu da lažem da me to nije poremetilo i da nisam počela da razmišljam o svim onim pričama koje često čujemo o "prosjacima".
Zaista postoje ljudi koji su iz nekog razloga prinuđeni da posramljeno ispruže ruku i zatraže jer su gladni ali u mnogo većoj meri postoje oni drugi koji nas "iskorišćavaju" na pravdi Boga....Misao da sam nekom uslovno rečeno omogućila da naškodi sebi me je morila danima do te mere da sam imala potrebu da se obratim duhovniku za savet.
Rečeno mi je da je moja namera i želja da pomognem bila časna i to što sam dala to je "moje" ono što je on uradio je "njegovo" i da ne treba zbog toga da se osećam loše. Bilo mi je malo lakše ali ne mogu a da ne kažem da kada vidim ispruženu ruku ispred sebe ne pomislim na momka koji sebi svesno uništava život....
"Ne sudi da ti ne bi bilo suđeno"....
Jednom prilikom sam bila na pijaci i ugledala mladog momka u invalidskim kolicima koji je molio za "neki dinar", bez razmišljanja sam mu pružila novčanicu, ništa krupno odnosno onoliko koliko sam bila u prilici, to se ponovilo nekoliko dana za redom sve dok ga nisam ugledala sa velikom papirnom kesom, lepkom "sintelon" koji je uredno istisnuo u tu kesu i počeo da udiše lepak.....bila sam potpuno zgrožena i šokirana.
Nije bio problem u novcu koji sam dala jer je bio dat od srca već zašta je on taj novac upotrebio, osećala sam se kao saučesnik u nedelu....Ne mogu da lažem da me to nije poremetilo i da nisam počela da razmišljam o svim onim pričama koje često čujemo o "prosjacima".
Zaista postoje ljudi koji su iz nekog razloga prinuđeni da posramljeno ispruže ruku i zatraže jer su gladni ali u mnogo većoj meri postoje oni drugi koji nas "iskorišćavaju" na pravdi Boga....Misao da sam nekom uslovno rečeno omogućila da naškodi sebi me je morila danima do te mere da sam imala potrebu da se obratim duhovniku za savet.
Rečeno mi je da je moja namera i želja da pomognem bila časna i to što sam dala to je "moje" ono što je on uradio je "njegovo" i da ne treba zbog toga da se osećam loše. Bilo mi je malo lakše ali ne mogu a da ne kažem da kada vidim ispruženu ruku ispred sebe ne pomislim na momka koji sebi svesno uništava život....
"Ne sudi da ti ne bi bilo suđeno"....
Ne dozvolite da vas pojedinačni slučajevi udalje od radosti davanja i pomaganja jer "nahrani gladnog,nahranio si Gospoda,obuci golog,obuko si Gospoda"....
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
