EVO KAKO JE GOVORIO BRANO MIĆUNOVIĆ (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
U javnosti je bio poznat kao jedna od kontroverznih ličnosti koji je predstavljao jednog od poslednjih velikih iz redova „žestokih momaka“. Povezivan je sa jugoslovenskom državnom službom, a bio je pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadašnje JNA.
On je godinama unazad intrigirao crnogorsku i srpsku javnost, što zbog svojih veza sa osobama iz kriminalnog miljea, što zbog činjenice da je bio označen kao jedan od najuticajnih ljudi u Crnoj Gori.
Pored burne biografije, Brano Mićunović je bio veliki prijatelj Đorđa Božovića Giške, osnivača i komandanta Srpske garde, kojem je svake godine, na dan njegove pogibije, tačnije 15. septembra, objavljivao čitulju.
„Brate, Giška, upoznali smo se pre 15 godina, lutajući ulicama Beča u potrazi za boljim životom, bežeći od sivila komunističke svakodnevnice. Bili smo mladi, verovali da možemo promeniti svet. Grešili smo i greške smo skupo plaćali. Кada si se vratio u domovinu sa po kojom borom, ozbiljniji nego ikada, hteo si da počneš život iznova. Nisu te ostavili na miru. Osnovao si preduzeće „Sloga“ koje je imalo zaštitni znak: krst i četiri S.
Odvraćao si mlađe, čiji si bio idol, od svih poroka i stranputica života. Govorio si da se ne tuku međusobno, da ne pucaju jedni u druge, da život čuvaju za teška vremena koja dolaze za srpstvo. Bio si i ostao Vitez sa Voždovca, čovek iz nekih davnih prošlih vremena, epskih, koja oni nisu mogli da shvate.
Кao što je tvoj otac Gavra kao heroj došao iz Amerike da bi se borio za Srbiju u drugom svetskom ratu, tako si i ti došao u najteža vremena da se boriš za srpstvo. A sve se izokrenulo, dojučerašnji komunisti su postali socijalisti, lopovi su postali pošteni i pobožni, a ti si ostao isti, pošteniji od svih tih fariseja, kako si ih ti zvao. Bojali su se jer su imali patološki strah od junaka iz narodnih pesama. Prisluškivali su te, obijali stan, pripremali atentat, klevetali, proganjali, zatvarali kao zver, koja nisi bio. Jurili su te sa kordonom milicije.
Кlevetali su te, a ti si izlečio više narkomana nego sve klinike u Beogradu. Bojali su se tvog poštenog pogleda i imena koja su deca po zidovima pisala. Drhtalo je pred tobom golorukim pre neki dan 30 naoružanih specijalaca, a mi smo svedoci tog čina. Bojali su se za svoju vlast, nisu hteli da prihvate da si ti samo junak za srpstvo jer ti si vlast prezirao, a slave i poštovanja si imao previše. Nisu hteli da shvate da si došao iz narodnih pesama, iz epa i pomogao srpskoj omladini da postanu orlovi za borbu za srpstvo.
Došao si kod nas u Crnu Goru da nam vratiš veru u Boga. Poveo si nas u manastir Ostrog, naučio nas da verujemo u Boga. Došao je sin Gavra Božovića da ispuni sveti zadatak i sve svoje pretke stavi u zajedničku grobnicu u Кučima. Bio je to veliki posao, jer nijedna muška glava Božovića nije umrla prirodnom smrću. Svi su ginuli junački, za spas srpstva. To je tvoja želja koju će ti tvoja familija i drugovi ispuniti, svi ćete biti zajedno i ti i otac.
Stare hijene su se podlo smejale dok su pljuvale po novinama i skupštinama. Nisu znali kakav bol nanose junaku i majci Mileni. Ništa im nije bilo sveto. Nisi dozvolio da ti drugi bira smrt, otišao si na bojno polje kao nekada Miloš Obilić, oklevetan od Brankovića pred carom Lazarom ili isto kao u Crnoj Gori, pop Milo Jovović oklevetan pred kraljem Nikolom… Tvoje Кosovo je Gospić! Poveo si vojsku od 130 ljudi i otišao gde niko nije smeo, da se boriš protiv par hiljada ustaša, pobedio si i otišao u nezaborav. Pokazao si da tvoj život ne vredi ništa u odnosu na slobodu.
Jadna je vlast koja ne poštuje svoje junake. Zašto bratu Belom nisu dozvolili da pogine kao junak, nego je oklevetan i ubijen. Umesto da idemo na svadbe, mi idemo na sahrane, umesto deca da igraju fudbal, mi postavljamo stolove za parastose. Na Voždovcu se priča da te je tvoj brat Beli pozvao i odveo na nebo, da se vas dva mučenika srpstva odmarate na nebeskim livadama, od progona i kleveta ljudi kojima ništa nije sveto. Otišli su naši Beli i Giška u nezaborav.
Majko Milena, tvoja se kuća nije ugasila, ostali su sinovci, Mijo i Milovan. Milovan junak koji nije ostavio svog strica da ga se neprijatelj ni mrtvog ne domogne jer će se plašiti njegovog groba. Ostalo je na hiljade mladih Božovića kojima je Giška bio idol sa srcem Obilića. Brate Giška, tvoja želja će biti ispunjena, počivaćeš zajedno sa Belim. Bradu nisi obrijao, kao što si obećao. Mi na tvom grobu obećavamo da nećemo prosipati srpsku krv nevinim ljudima.
Deca će svake godine iz tvoje osnovne škole Vožd Кarađorđe, koja budu najbolji đaci iz poznavanja stranog jezika, dobiti tvoje poklone u knjigama koje si toliko voleo. Imao si srce ratnika ali nećemo tvoje ime koristiti za ratne fondove, jer si imao svetosavsku dušu.
Brate, molimo se da te Bog primi u Raj. Poljubi nam Belog umesto nas i pozdravi svu srpsku decu, nećemo ih razdvajati na ove i one, koji su dali život za srpstvo.
Brate, neka ti je slava.“
Glas javnosti / Nedeljnik Afera
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
