Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove – 1,8 milijardi evra i udelom od 54 odsto ukupne vrednosti u prometu.
Na kupovinu kuća je potrošeno 273,8 miliona evra, građevinskog zemljišta 261,5 miliona evra, poslovnog prostora 150 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište dato je 117,5 miliona evra.
Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometa stanova sa udelom od 57 odsto. Beograd ima i najveće učešće u vrednosti prometa garažnog i poslovnog prostora i građevinskog zemljišta.
Vojvodina prednjači po vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća – 40 odsto i vikendica – 50 odsto.
U Srbiji je u prvom polugodištu 2024. godine najskuplji kvadratni metar stana prodat za 10.350 evra u naselju „Beograd na vodi“, a najveća suma izdvojena je za stan u Beogradu – 1.226.888 evra.
Najskuplja kuća prodata je u beogradskoj opštini Savski venac, za 3.182.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra u beogradskoj opštini Vračar.
Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je takođe na Vračaru, za 11.500 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3.098.790 evra.
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine, plaćeno 2,2 miliona evra, je na teritoriji opštine Palilula, u Beogradu.
Glas javnosti /N07S