Građani sve više koriste privatne zdravstvene ustanove

Građani Srbije sve više koriste usluge privatnih zdravstenih ustanova. To se vidi po broju pregleda, ali i po njihovim prihodima. Tokom pet godina privatne zdratvstvene ustanove, misli se na 18 analiziranih, duplirali su svoje prihode.

Ujedno ostvaruju polovinu prihoda svih privatnih zdravstenih ustanova.

Iako su svi zabeležili rast, zdravstveni sistemi Medigroup, Belmedik i Euromedik upisali su rast prihoda između 47% i 143% tokom poslednjih pet godina.

Ovo su samo neki od nalaza Komisije za zaštitu konkurencije. Ona je upravo objavila sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištu pružanja privatnih zdravstvenih usluga u određenim vrstama zdravstvenih ustanova u periodu od 2019. do 2023. godine.

„Osnovni cilj sektorske analize bilo je sagledavanje i analiza stanja konkurencije na predmetnom tržištu uz ukazivanje na potencijalne probleme u smislu ograničavanja ili bilo koje druge vrste narušavanja ili sprečavanja konkurencije“, pojašanjava Komisija u saopštenju.

Koliko je privatnih ustanova

Prema podacima koje je Republički zavod za statistiku dostavio Komisiji, u Republici Srbiji je u 2022. godini postojalo ukupno 311 zdravstvenih ustanova u javnom vlasništvu. Ukupan broj zdravstvenih ustanova u privatnom vlasništvu i jedinica u privatnoj praksi iznosio je 6.564 i za 12% je uvećan u odnosu na 2019. godinu.

Ukupan broj privatnih zdravstvenih ustanova prema podacima koje je dostavila Agencija za privredne registre je 692. Od tog broja se oko 40% svih zdravstvenih ustanova nalazi u Beogradu.

Najzastupljenije su apotekarske ustanove koje čine 70% ukupnog broja privatnih zdravstvenih ustanova. Opšte bolnice i domovi zdravlja čine svega 7% ukupnog broja.

„Prema podacima RZS-a, ukupni prihodi privatnih zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji u 2022. godini iznosili su oko 34 milijarde dinara i u poređenju sa 2019. godinom povećani su za 54%. Posmatrajući međugodišnja kretanja može se videti da je najveći rast prihoda usledio u 2021. godini, kada je za 33% povećan u odnosu na 2020. godinu. Navedenom rastu prihoda u okviru privatnih zdravstvenih ustanova doprinela je pojava pandemije virusa kovid 19, koja je sa sobom donela nagli rast tražnje za privatnim zdravstvenim uslugama“, navodi Komisija u izveštaju.

Tri najveća sistema

Komisija je analizom obuhvatila 18 učesnika koji ukupno poseduju 16 opštih bolnica i 13 domova zdravlja. Najpre su anketirani zdravstveni sistemi Medigroup, Belmedik i Euromedik.

Prosvetari iz Subotice tvrde da njihove kolege imaju posledice zbog zvučnog topa

„Navedeni učesnici obuhvataju 60% ukupnog broja privatnih opštih bolnica i domova zdravlja u Srbiji“, stoji u dokumentu. „Kada su u pitanju ukupni prihodi od pružanja zdravstvenih usluga obuhvaćenih učesnika oni su u 2022. godini, poredeći sa ukupnim prihodima svih privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji, činili oko 40-50% udela“.

Kada je reč o tri najveća zdravstevna sistema, oni čine ubedljivo najveći deo „kolača“ među 18 analiziranih konkurenata.

„Najveće prihode među posmatranim učesnicima ostvaruju tri zdravstvena sistema, čiji ukupni prihodi od pružanja zdravstvenih usluga u opštim bolnicama i domovima zdravlja zajedno čine skoro 80% prihoda svih obuhvaćenih učesnika“, kaže Komisija.

Sami veruju da drže polovinu tržišta

Komisija je procenila i tržišne udele ovih sistema. Koristeći podatke statistike, ali i procene samih učesnika.

„Ukoliko prihode ova tri zdravstvena sistema poredimo sa ukupnim prihodima svih zdravstvenih ustanova u Srbiji, čiji je broj značajno veći od broja privatnih opštih bolnica i domova zdravlja, uočava se da su zajedno činili oko 30-40% udela u 2022. godini“, nalaz je Komisije. „Navedeno upućuje na zaključak da je na tržištu pružanja zdravstvenih usluga samo u privatnim opštim bolnicama i domovima zdravlja tržišni udeo tri zdravstvena sistema značajno veći. Prilikom ove projekcije Komisija je uzela u obzir i procene samih učesnika. Jedan od najvećih zdravstvenih sistema naveo je da je njegova procena sopstvenog tržišnog udela i udela dva najveća konkurenta oko 50% na tržištu privatnih zdravstvenih ustanova“.

Zapošljavaju sve više lekara

Analiza nije mimoišla ni podataka o ukupnom broju angažovanih lekara i ostalog medicinskog osoblja. Ukupna broj lekara u radnom odnosu je, u 18 posmatranih učesnika, iznosila 1.123. I više ih je 43 odsto u odnosu na 2019. godinu. Broj lekara van radnih odnosa je mnogo veći – 2.120. A u ovom periodu je smanjen za 10 odsto.

Ukupan broj medicinskog osoblja u 2023. iznosio je 1.586. Za 55% je povećan u odnosu na 2019. godinu. Broj nemedicinskog osoblja iznosio je 763 u 2023. i povećan je za 70%.

Deo učesnika, njih 15, dostavilo je podatke o ukupnom broju pregleda u opštim bolnicama i domovima zdravlja. Oni pokazuju da je u 2023. godini obavljeno oko 4,3 miliona pregleda što predstavlja rast od oko 55% u poređenju sa 2019. godinom.

Kako su menjali cene

Komisija je poredila cenovnike tri najveća privatna sistema.

„Euromedik nudi najniže cene za svaku od obuhvaćenih medicinskih usluga koje mogu biti i duplo niže od konkurentskih, dok su cene opšte bolnice Belmedik za datu uslugu najviše među posmatranim učesnicima“, zaključuju uz priložene tabele. „Može se konstatovati da je među velikim zdravstvenim ustanovama za odabrane medicinske usluge prisutna cenovna konkurencija“.

Komsiju za zaštitu konkurencije je naročito zanimalo da li je postojalo bilo kakvo podudaranje u pogledu menjanja cenovnika.

Frepix

„Ako učesnici na tržištu pokazuju paralelizam u vođenju svoje cenovne politike to može da bude signal da iza njega ne stoji samo ekonomski opravdano i legitimno ponašanje konkurenata, već i potencijalni dogovor među njima“, pojašnjava Komisija.

Izabrali su usluge koje pružaju sva tri najveća sistema. Zanimala ih je cena pregleda ginekologa, urologa, interniste, ultrazvuk abdomena i magnetna rezonanca abdomena. I to u periodu od januara 2019. do januara 2023. godine.

„Cene ovih usluga u Belmediku su se promenile jedanput i to između 11% i 19% u zavisnosti od usluge. U Medigrupu cene nekih od navedenih usluga menjane su i do pet puta, u manjim procentualnim iznosima. Ukupno povećanje cena za posmatrani period iznosilo je između 14% i 33% u zavisnosti od usluge. Zdravstveni sistem Euromedik je dostavio dva cenovnika za posmatrani period. Cene odabranih usluga su se promenile između 7% i 20%. Može se zaključiti da kada su u pitanju cene odabranih usluga među najvećim učesnicima na tržištu nije primećen paralelizam u ponašanju“, zaključuje Komisija.

Počele su sezonske alergije: Ovi saveti stručnjaka vam mogu pomoći da smanjite tegobe

Same zdravstvene ustanove su generalno zadovoljne uslovima konkurencije. Osim finansijskih resursa kao i tehničko administrativnih uslova, ne navode druge značajne regulatorne barijere za ulazak na tržište.

Porasla ukupna premija

Kada je reč o osiguravajućim društvima, na osnovu podataka devet obuhvaćenih učesnika, ukupna premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja povećana je skoro 3,5 puta. Najveći udeo u ukupnoj premiji dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ostvarilo je društvo Đenerali i to u proseku sa oko 40% tržišnog udela. Slede Dunav i Viner sa oko 17% odnosno sa oko 15% u petogodišnjem periodu.

Na četvrtom mestu je Unika sa 12% tržišnog udela u proseku. Ostala društva imaju manje od 10 odsto udela.

„Imajući navedeno u vidu, tržište dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja se može okarakterisati kao visoko koncentrisano tržište“, ističe Komisija. „S obzirom na to da prva četiri učesnika zajedno ostvaruju oko 84% tržišnog učešća tokom petogodišnjeg perioda“.

Od 2020. na tržište su ušle nove osiguravajuće kuće što je uticalo na to da se nivo koncentracije tržišta prva četiri učesnika smanji. Sa 93% u 2019. godini na 79% u 2023. godini.

„Osiguravajuća društva su pozitivno ocenila uslove konkurencije na tržištu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Nisu ukazala na postojanje značajnih barijera prilikom ulaska na tržište“, navodi Komisija.

Kada je u pitanju saradnja sa privatnim zdravstvenim ustanovama, osiguravajuća društva su navela da se njihova pregovaračka moć značajno smanjila tokom poslednjih nekoliko godina, a naročito od pojave pandemije virusa kovid.

„To je uslovljeno čestim promenama cenovnika zdravstvenih ustanova koje se sprovedu i mimo ugovorenih odredbi o najavi izmena cenovnika, dok se u isto vreme polise osiguranja ugovaraju na godišnjem nivou“, vidi se u izveštaju. „Osiguravajuća društva su kao otežavajući faktor tokom saradnje sa zdravstvenim ustanovama navela nedostatak jedinstvenog šifarnika zdravstvenih usluga, koji bi omogućio cenovno poređenje usluga između različitih ustanova“.

Preporuke

Komisija za zaštitu konkurencije dala je dve preporuke. Prvu zdravstvenim ustanovama. I to da u saradnji za osiguravajućim društvima vode principima predvidivosti, transparentnosti i nediskriminacije. Tako bi se obezbedili stabilni i fer uslovi poslovanja za sve učesnike na tržištu pružanja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Ministarstvu zdravlja preporučuje da razmotri i analizira izradu nomenklature zdravstvenih usluga koja bi se primenjivala u svim zdravstvenim ustanovama. Prema oceni Komisije, poređenje cena iste usluge u različitim privatnim zdravstvenim ustanovama moguće je samo ukoliko su usluge jasno i uniformno definisane.


Glas javnosti /F04S 

SKINI APLIKACIJU