Poljoprivednici su najavili da će, ukoliko momentalno ne budu ukinute „nelegalne i nezakonite odluke o pasivnom statusu gazdinstava poljoprivrednika“, u petak (13. decembar) početi sa blokadama i protestima.
U saopštenju sa skupa u Badovincima, poljoprivrednici zahtevaju smenu celokupnog brha Ministarstva poljoprivrede na čelu s ministrom Aleksandrom Martinovićem, skupštinskog Odbora za poljoprivredu na čelu s Marijanom Rističevićem i premijera Miloša Vučevića, koji je „lično garantovao sprovođenje sporazuma sa poljoprivrednicima“.
Sastanku u Badovincima prisustvovala su udruženja poljoprivrednika iz cele Srbije.
Novi progon poljoprivrednika
„Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, 235 gazidinstava je stavljeno u pasivan status. Ministarstvo navodi i da nije u pitanju politički progon. Nas interesuje koliko je stočara među tih 235 gazdinstava stavljenih u pasivni status zato što su u njihovim slučajevima utvrđene malverzacije u kojima su učestvovali zajedno sa državom“, rekao je za „Vreme“ Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
On je objasnio da stočari poljoprivredno zemljište koje dobijaju u zakup na osnovu prečeg prava daju to isto zemljište protivzakonito u podzakup stranački podobnim poljoprivrednicima.
„Tako se kupuju glasovi za vlast. Tu nije reč o arima, međama ili stajnjaku, nego o hiljadama hektara poljoprivrednog zemljišta. Neka ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović kaže u koliko takvih gazdinstava je poljoprivredna inspekcija utvrdila nepravilnosti i koliko njih je otišlo u pasivni status“, rekao je Kleut.
„U pasivan status zbog sitnica“
On je upozorio da u slučaju pasivnog statusa poljoprivrednik ne dobija subvencije od države ni za mleko, ni za priplodno grlo, ni za zemljište, i ne može da prodaje svoju robu.
„Pasivan status znači da su poljoprivredniku vezane ruke, odnosno, kada ga Ministarstvo poljoprivrede stavi u takav status poljoprivrednik je osuđen na propast“, rekao je Kleut.
„Savez udruženja poljoprivrednika Banata saopštenjem je pozvao Ministarstvo poljoprivrede da ne stavlja ljude u pasivan status do pet godina zbog minimalnih prekršaja. To nisu neki drastični prekršaji, radi se o tome da, na primer, neko nije očistio među sa komšijom ili nije očistio stajnjak na vreme. To su sitnice, Ministarstvo poljoprivrede to tendenciozno radi“, kaže Kleut.
Međutim, istakao je da su brojna gazdinstva otišla u pasivni status „upravo zbog takvih sitnica“.
„Nakon progona u kome je BIA hapsila i kidnapovala poljoprivrednike tokom nedavnih protesta, pojavio se novi progon, vrsta revanšizma i tendenciozno stavljanje poljoprivrednika u pasivan status koji znači da poljoprivredno gazdinstvo ne može da funkcioniše“, ocenio je Kleut.
Da li to onda znači da, kao i u drugim segmentima društva, i među poljoprivrednicima postoje oni na koje se zakon odnosi i oni na koje se zakon ne odnosi? Kleut je istakao da je tako.
„Pošto im protivzakonito izlazi u susret, vlast kupuje poljoprivrednike na koje se zakon ne odnosi, a onda ih ucenjuje. Takvi poljoprivrednici ne smeju da izađu na protest ili da se bune, nego su u šaci vlasti. Kod njih ne dolazi inspekcija, oni se ne stavljaju u pasivan status, zaštićeni su, prolaze ne svim poljoprivrednim konkursima, na svim nivoima, u opštini, pokrajini i republici, a ako nemaju kompletnu dokumentaciju – i to se sredi“, rekao je Kleut.
Još mnogo drugih problema
Stavljanje u pasivan status, ukazao je, samo je novi od brojnih problema sa kojima poljoprivrednici nikako da se izbore. Sa Ministarstvom poljoprivrede su pre nekoliko meseci potpisani sporazumi koji i dalje nisu kompletno sprovedeni.
„Nisu svi poljoprivrednici dobili čak ni 10.000 dinara po hektaru koje je trebalo da dobiju u roku od 30 dana od potpisivanja sporazuma, a da ne pričamo o Radnoj grupi za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta i osnivanju berze poljoprivrednih proizvoda, što je naša rak-rana. Naše cene su devastirane, jer nemamo berzu, već dogovornu otkupnu trgovinu, zbog čega ne možemo da živimo od svog rada. Naši poljoprivredni proizvodi se otimaju budzašto, uvozno-izvozni lobi nas je bukvalno satro, a vlast ne želi ništa da promeni“, zaključio je Kleut.
Ministarstvo: „To nije stvar politike“
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je u nedelju da je poljoprivredna inspekcija, u saradnji sa Upravom za agrarna plaćanja, od avgusta izvršila ukupno 3350 kontrola, kod 1580 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava „u sveobuhvatnoj akcijskoj kontroli podsticajnih sredstava na teritoriji cele Srbije“.
Navedeno je da su nepravilnosti utvrđene kod ukupno 235 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, i da su protiv svih poljoprivrednih gazdinstava kod kojih su utvrđene nepravilnosti podnete prekršajne prijave i inicijative za stavljanje gazdinstva u pasivni status.
Ministarstvo je istaklo da rešenja o utvrđivanju pasivnog statusa određenim poljoprivrednim gazdinstvima „nisu stvar politike“, već da su isključivo doneta zbog nepridržavanja propisa od strane pojedinih poljoprivrednika i nepostupanja po izrečenim merama Ministarstva, odnosno usled utvrđenih nepravilnosti u okviru inspekcijskog nadzora.
Slučaj Kokanović
Verovatno najpoznatiji slučaj stavljanja gazdinstva u pasivni položaj je onaj u Jadru, kod poljoprivrednika Zlatka Kokanovića, istaknutog borca protiv otvaranja rudnika litijuma.
U rešenju koje je on dobio navedeno je da je utvrđeno da on gaji mlečne krave, ali da pored objekta za smeštaj domaćih životinja ne postoje objekti za smeštaj životinjskih izlučevina, odnosno stajnjaka.
Navedeno je i da se se stajnjak odlaže odmah pored objekta za držanje domaćih životinja i objekata za držanje stočne hrane, odnosno senjaka, u vidu deponije. Kokanoviću izrečena mera 23. jula, a 22. oktobra bio je kontrolni inspekcijski nadzor, kada je konstatovano da Kokanović nije postupio po merama izrečenim u rešenju i nije obezbedio objekte za skladištenje stajnjaka.
Kokanović je za „Danas“ rekao da mu je gazdinstvo stavljeno u pasivan status jer mu je dolazilo pet inspekcija po navodnoj prijavi NN lica.
„Bilo je stajnjaka na parceli, ja sam pitao inspektora da li mogu da ga uklonim i odložim na moje njive. Rekli su da može i dali su mi rok od 90 dana i ja sam ga uklonio“, objasnio je Kokanović.
Međutim, naložili su mu i meru da uradi izđubrišta i osočne jame.
„Ja na imanju imam i izđubrište i osočnu jamu, ali ne zadovoljavaju potrebe kapaciteta farme, s tim što ja odvozim stajnjak na svakih četiri ili pet dana, tako da se on ne zadržava na gazdinstvu“, rekao je Kokanović.
On je istakao da je to višedecenijski problem, jer 99 odsto gazdinstava u Srbiji ne može da zadovolji te kriterijume.
Agroinfo.rs/V08S