JEDINO MESTO U SRBIJI KOJE NASTANJUJU DABROVI: Kazne za ugrožavanje ove vrste idu od pola do dva miliona dinara!

Pre prilagođavanja prirodnih prostranstava Vojvodine u oranice, ovo područje vekovima su prekrivale velike močvare, koje su bile pogodno stanište za dabrove. Danas je populacija dabrova na našim prostorima proređena i spada u zaštićenu vrstu. Kazne za njihovo ugrožavanje kreću se od pola pa do dva miliona dinara.

Prema zapisima, švedski prirodnjak Taube, u Vojvodini je pronašao porodicu od osam članova ovih glodara.

- Dabar je iz Srbije istrebljen u prvoj polovini  19. veka. Lovljeni su zbog krzna, radi mesa i kastorijalne žlezde od čijeg sekreta su se pravili parfemi, ulja i kupke. Ono što je dodatno pogoršalo položaj dabrova u Vojvodini jeste bilo isušivanje bara i močvara. Zbog tih razloga dabrovi su nestali kako iz Srbije, tako i sa celog Balkana - rekao je Mihailo Stanković stručni saradnik i istraživač iz Rezervata prirode Zasavica.

Na području Evrope ostalo je samo sedam prirodno sačuvanih populacija i u saradnji Biološkog fakulteta u Beogradu, Asocijacije iz Bavarske i Specijalnog rezervata prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice, 2004. godine puštene su četiri porodice dabrova, tačnije 35 jedinki i tom prilikom svakom je ugrađen čip za praćenje.  Za šesnaest godina oni su se namnožili, tako da u preostalim močvarama ovog područja danas živi oko 100 dabrova.

- Preko dana oni miruju u svom brlogu, ali su aktivni tokom noći i najviše su aktivni od 22 sata uveče do 4 sata ujutru. Dabar je najveći glodar Evrope i Azije, dugačak oko metar, a težak oko 30 kilograma. Najčešće obaraju stabla drveća koja im kasnije višetruko služe - kaže Stanković.

Ukoliko dođe do osciliranja vodostaja od oborenih stabala dabrovi prave branu, a do sada ih je u Zasavici zahvaljujući vrednom radu ovog glodara niklo čak deset.

- Najveća je dugačka čak pedeset metara i u nju su ugradili trideset kubika građe za pet i po meseci. Cilj te njihove brane je samo jedan, a to je da se održi nivo vode na jednoj određenoj dubini kako bi imali dovoljne količine za optimalni život,  tako se osećaju bezbedno. Deblje drveće najpre snažno zagrizu sekutićima, a potom ga glođu i tako celo ogule. Kora je njihova hrana - naglasio je Stanković.

Međutim, ovi neumorni graditelji ponekad umeju i da naprave veliku štetu, jer svako drvo košta po kubiku od 30 do 70 evra, a oni znaju da ’pojedu’ mnogo kubika, samim tim i mnogo eura.

Iako mogu da prouzrokuju štetu, njihova pozitvna uloga kao prečišćivača prirode mnogo je veća.

Zakon o zaštiti prirode predviđa izutno visoke kazne za one koji ugroze zaštićenu vrstu dabrova, a one se kreću od pola pa sve do dva miliona dinara.

(Glas javnosti/Telegraf)

SKINI APLIKACIJU