KAKO JE MILAN RAKIĆ OSVETIO KOSOVO: Tada je i nastala besmrtna pesma Na Gazimestanu! (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Na čelu jedne od kolona srpske vojske koje su na današnji dan, 22. oktobra 1912. godine, ušle u oslobođenu Prištinu bio je i Milan Rakić.
Pisac pesme „Na Gazimestanu“ ispričao je svom prijatelju Mladenu St. Đuričiću kako je izgledalo kada je sa svojom četom stigao na Gazimestan.
„Bog je milostiv, a sinovi današnje Srbije pokazali su da ni u čem ne ustupaju svojim slavnim dedovima. Nemanjićki beli orao raširio je svoja snažna krila danas nad Skopljem i Prizrenom, nad Sjenicom, Pazarom, Prilepom i Bitoljem, nad Prištinom i osvećenim Kosovom“ (kralj Petar, 10. novembra 1912).
Jedan od najvećih junaka u tim bitkama bio je pesnik Milan Rakić (1876-1938), Srbin gvozdenog kova. Otac mu je bio Dimitrije Mita Rakić, sudija i prvi prevodilac na srpski jezik djela Viktora Igoa. Majka mu je bila Ana, ćerka književnika i akademika Milana D. Milićevića.
Iz „Izvozne banke“ gdje je godinu dana „sračunavao izvoz žita stoke“, prešao je, 1904. godine, na rad u Ministartvo inostranih poslova, u odsjek za propagandu, gdje će dočekati i početak Prvog balkanskog rata, iako je u međuvremenu bio konzul u Skoplju i Prištini.
Milan Rakić (Foto: Jutjub)
Čim je počeo rat, on je samoinicijativno napustio ministarstvo i ne javljajući se nikome otišao kao dobrovoljac na granicu s Prvom četom Vojina Popovića (vojvode Vuka), „sa redenicima prekrštenim preko kožuha i šubarom na glavi“, kako je zabilježio njegov zet Milan Grol. Svako je mogao otići u dobrovoljce, ali nije mogao svako pod zastavu legendarnih srpskih komandanata – vojvode Vuka i Voja Tankosića.
Pisac pjesme „Na Gazi-Mestanu“ ispričao je svom prijatelju Mladenu St. Đuričiću kako je izgledalo kada je sa svojom četom stigao na Gazimestan:
„Ostavio sam Ministarstvo u kome više nisam imao šta da radim, pa sam uzeo pušku. Dakle, izbismo na samo mesto Kosovske bitke. S desne strane gudio je Lab, pun nove snage od jesenje kiše, i žurio da odnese veliku vest. S leve, na brežuljku, slegalo se zamišljeno Muratovo turbe… Postrojiše nas. U pratnji štaba, pojavi se komandant:
-Junaci moji, znate li gde se nalazite? Znate li kako se zove ovo mesto?
Gazimestan (Foto: Jutjub)
U zbijenom stroju, lupkala je puška o pušku, zatezale se remenjače.
-Ovde, gde mi sada stojimo, na Vidovdan 1389 godine, istog dana i istog sata, poginula su dva cara!.. To je Gazimestan na kom je Obilić…
Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju! Valjda sam se i ja bio sagnuo, kad nisam primetio otkud izađe mlad oficir s isukanom sabljom. Stade pred komandanta, pozdravi, raportira nešto, pa se okrenu stroju. Diže sablju i reče gromko:
-„Na Gazi-Mestanu“, od Milana Rakića!
Od uzvika se lomilo nebo. Nova i mlada Srbija slavi Vaskrs, a ja? S mukom sam se držao na nogama. Više osjetih, no što vidjeh, kad se neko odvoji iz moje jedinice i, u trku, stiže pred komandanta:
-Gospodine pukovniče, taj koji je ispevao tu pesmu, ovde je s nama… Eno ga pozadi, s bombama… u odredu vojvode Vuka.
I odmah odjeknu komandatov glas:
-Dobrovoljac Rakić, napred!
Čuo sam sve, ali nisam mogao ni da koraknem. Čak ni da otvorim usta. Rukavom od šinjela zaklonio sam lice i pustio suze… prvi i poslednji put tada.“
Milan Rakić je bio prvi od oslobodioca koji je ušao u Prištinu.
Piše 10 oktobra 1912, ženi Milici iz oslobođene Prištine: „Juče, utornik, na čelu jedne kolone uđoh u Prištinu. Još ne mogu da se stišam i da mirno pišem o svemu što se dogodilo za nekoliko dana. Glavno je da je sve bilo dobro i da je Kosvo osvećeno. Ja sam vrlo dobro, bolje nego u Beogradu… Ovakve događaje što sam video, smatram kao dobročinstvo nekog proviđenja“.
Po ulasku u Prištinu, otišao je u zgradu srpskog konzulata u kome je 1908 godine sakrio veliko zvono, koje će sa svojim ratnim drugovima podići i okačiti o drvo u porti pravoslavne crkve. Slavni pesnik prvi je povukao uže zvona, pa potom i svi njegovi drugovi, pre toga skidajući kape i skrušeno se moleći.
„Čitav taj dan zvonilo je zvono na Kosovu, oglašavajući oslobođenje i ispunjenje zavjetne misli srpskoga naroda“ – kazivao je Rakić svom prijatelju Milanu Ćurčinu.
Milana Rakića kao čoveka čini se da je najbolje opisao glasoviti Bogdan Popović (1864-1944), jedan od najznačajnijih srpskih književnika i kritičara: „Takav je to bio čovjek, uvek i u svemu isti: kao rodoljub u Prištini, kao borac u ratu, kao čovek kod koga su posle reči dolazila dela, posle pesme ‘Na Gazi-Mestanu’ odlazak u dobroovoljce.“
Glas javnosti/Sedmica
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
