Pisanje CV-ja sastavni je deo apliciranja za posao.
Bez obzira na to da li imate mnogo radnog iskustva, nemate uopšte ili ste studenti sa bogatim volonterskim iskustvom, psihološkinja i koordinatorka programa karijernog obrazovanja u Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu Milena Rajčević za N1 daje korisne savete koji će vam osigurati zaposlenje.
Prilikom pisanja CV-ja važno je promisliti o poruci koju želite da pošaljete. Rajčević kaže da je to "ja sam pravi kandidat baš za Vašu organizaciju i baš za ovu poziciju". Međutim, kako do toga doći?
Prvi korak je promisliti šta pisanjem CV-ja želite da postignete.
"Važno je razmisliti o konkursu – o poziciji i organizaciji za koju se prijavljujemo. Uvek CV prilagođavamo konkursu, on nikad nije potpuno isti… Kada znamo kakva je to organizacija i šta joj je potrebno, onda razmišljamo koliko se naš profil poklapa sa tim i kako to što se poklapa da što bolje opišemo, argumentujemo i istaknemo u biografiji", kaže Rajičević.
Kako navodi, prilagođavanje CV-ja svakoj prijavi je neophodno, jer su nijanse te koje odlučuju.
- Ponekad je dovoljno da vaš CV sadrži neku ključnu reč iz konkursa i da privuče pažnju regrutera. Veoma je bitno da vaš CV sadrži ključne reči iz konkursa (npr. određeni strani ili programski jezik) jer neke organizacije koriste aplikacije prilikom CV skrininga, tako da već u prvom krugu biografije kandidata koje ne sadrže te reči bivaju eliminisane - objašnjava naša sagovornica.
Koje greške treba izbeći i kako idealna struktura izgleda?
Da bi vaš CV privukao pažnju regrutera, sagovornica kaže da je neophodno izbeći sledeće greške: nejasni podaci, nepregledno izložen sadržaj, nedovoljno opisano radno iskustvo, neadekvatna fotografija, nepoštovanje obrnute hronologije i neargumentovani opisi.
Rajčević kaže da je pozitivna praksa ukoliko date nekome da pročita vaš CV i na taj način da li je razumeo sve što je napisano.
- Ponekad kandidat stavi samo naziv obuke, na primer, a taj naziv može biti apstraktan ili se stavi skraćenica i slično, a regruter onda ne zna kakva je to zapravo bila obuka i šta ste tu naučili. Regruter nekad nema vremena da "gugla" informacije zbog previše kandidata, i onda to ostaje nezapaženo, jer je nerazumljivo - objašnjava.
Prilikom navođenja radnog iskustva, kaže da je važno navesti i detaljan opis posla. Fotografija takođe ima veliki uticaj na to da li ćete dobiti posao, ona treba da ima "belu pozadinu, blagi osmeh, adekvatnu poslovnu garderobu" i "neka vas neko uslika, nemojte da to bude selfi", dodaje Rajčević.
Važno je i poštovati obrnutu hronologiju.
- U svakoj kategoriji obavezno navodimo vremenske odrednice, i to obrnutom hronologijom, od najskorijeg perioda ka ranijim. Ono što se skoro desilo je najrelevantnije i to se navodi prvo. Dakle – fakultet, pa srednja škola… - objašnjava ona.
Pa, kako onda idealna struktura CV-ja treba da izgleda?
- Obavezni podaci su svakako ime i prezime, kontakt podaci, obrazovanje, radno iskustvo, veštine – jezici, rad na računaru, veštine specifične za struku, meke veštine, vozačka dozvola i slično - dodaje.
Ono što se takođe može naći u biografiji, kako navodi, jeste dodatno obrazovanje (kursevi, seminari, konferencije…), nagrade i stipendije, preporuke, interesovanja pa i hobi ako odslikava neka korisna znanja i veštine. Neki kandidati koriste i sekciju "profil" ili "o meni" kako bi jezgrovito istakli na početku biografije kroz dve do tri ključne rečenice ono što ih opisuje na najbolji način za datu poziciju, ističe ona.
Međutim, šta ako nemate mnogo radnog iskustva?
- Studenti i diplomci treba da znaju da se kao radno iskustvo računa i angažman u studentskoj organizaciji, na studentskim poslovima preko omladinske zadruge, projektni rad na fakultetu pa čak i volontiranje ako nisu stigli da steknu neko relevantnije. Tek kada stičemo ozbiljnije iskustvo, onda izbacujemo gore navedeno. Ali sasvim je u redu na početku sve to navesti, jer to govori o radnoj etici - kaže.
S obzirom na konkuretno tržište rada, da biste sebi dali prednost na tržištu samim pisanjem CV-ja, Rajčević kaže da je važno imati definisan karijerni cilj, tj. oblast u kojoj želite da gradite ekspertizu, a zatim i da pratite dešavanja i novitete u toj oblasti. Takođe, objašnjava da je važno sebi postavljati sledeća pitanja: koja obuka ili kurs mi može pomoći da se približim karijernom cilju, koja konferencija ili seminar; da li mogu da učestvujem u nekom takmičenju na tu temu ili u nekoj aktivnosti gde ću usavršiti veštine koje su neophodne za ekspertizu u toj oblasti.
Određeni alati, kako kaže, mogu pomoći da CV ima interesantan format, međutim, tu treba oprezno birati.
- Neki su besplatni, a neki se plaćaju, i pritom vas to informišu tek kada utrošite nekoliko sati za kreiranje biografije, prilikom pokušaja da je preuzmete. Jednostavni za korišćenje i besplatni su npr. MS Word, Canva, ili Europass - navodi Milena Rajčević.