Kako spremiti dete za vrtić bez velike težine?

Polazak u vrtić je snažna promena za dete i zato je neophodno da roditelji pomognu svojim mališanima da što bezbolnije prebrode odvajanje od njih i prilagođavanje na novo okruženje i nove osobe, vaspitače, ali i drugu decu.

Šta roditelj treba da radi pre polaska u vrtić

Za početak, roditelji ne treba da paniče, strepe, uzdišu... odnosno nikako ne treba da taj svoj stres, svesni odvajanja, prenose na decu, jer ona osećaju sve šta se u nama dešava.

Nekoliko saveta i uputstva za roditelje su dali iz Predškolske ustanove „Naša radost“ u Subotici, i prema rečima Dajane Simić, pomoćnice direktora, polazak deteta u vrtić znači prekretnicu u njegovom životu. Prvi koraci su osamostaljivanje i izazov za razvoj deteta, dok je za roditelja nova uloga u podršci detetu.

- Reakcije deteta na promenu mogu da budu plač, uznemirenost, poremećaj sna, strah. Pošto su roditelji nezamenljiva podrška, važno je da imaju pozitivan stav i da budu sigurni u svoju odluku. Važno je da budu smireni i pokažu razumevanje za detetovo ponašanje, da budu empatični – kaže Dajana Šimić.

Savetuje roditelje da kod kuće:

• razgovaraju sa detetom o vrtiću
• da se igraju vrtića
• da se podele ko će biti vaspitačica a ko dete i da u tu igru uključe i lutke
• dragoceno je da roditelj prošeta do vrtića, da dete upozna zgradu

- Na taj način se unapređuju kompetencije roditelja, obogaćuje se repertoar igara i komunikacije deteta i roditelja. Ostvaruje se brža i lakša emotivna stabilnost deteta. Siguran i samopouzdan roditelj, koji razume i prihvata svoju ulogu u adaptaciji je podrška detetu u razrešavanju razvojne krize – kaže Šimić.

Šta roditelji ne bi smeli da kažu detetu, a šta treba reći pre polaska u vrtić

Iz „Naše radosti“ poručuju da deca pre polaska u vrtić treba da upoznaju sam vrtić i vaspitače, i da je dobro život u porodici treba uskladiti sa ritmom aktivnosti u vrtiću.

- O vrtiću treba govoriti pozitivno, realno, bez preuveličavanja. Najbolje je vrtić uporediti sa poslom roditelja, kao obavezu koju treba normalno prihvatiti. Preporučljivo je da u prvim danima roditelji budu uz dete i provedu sa njim zajedno neko vreme. Bolje je da se boravak deteta u vrtiću produžava, da ne ostaje odmah ceo dan i ne odmah na spavanju. Jutarnji rastanak ne treba produžavati dugim opraštanjem u nedogled - savetuje Dajana Šimić.

Dete će se lakše umiriti ako je roditelj:

• smiren
• odlučan
• dosledan
• ako pošalje detetu takvu poruku da će doći po njega u određeno vreme, da se dete postepeno navikava na ritam dana u vrtiću

Postupci adaptacije i prilagođavanja dece u vrtićima

Program podrške deci i porodici tokom perioda adaptacije u vrtiću je prerastao u redovni program koji se primenjuje u svim uzrasnim grupama, za svako novoupisano dete.

- Adaptacija, kao prilagođavanje na promenu, pri polasku u jaslice i vrtić, predstavlja veliki izazov za dete i njegovu porodicu. Potrebna je adekvatna priprema i podrška da bi dete uspešno razrešilo razvojnu krizu. Od načina na koji ona bude razrešena zavisiće dalji psihofizički razvoj deteta – kažu.

Program se zasniva na teoriji asertivne vezanosti. Podrazumeva aktivno učešće roditelja u podršci detetu tokom adaptacije, jer je roditelj za dete baza sigurnosti i prirodna spona između poznate i nepoznate sredine.

- Kroz partnerstvo porodice i vrtića, u atmosferi saradnje i međusobnog povezivanja, dete dobija podršku za sigurne korake u građenju odnosa i razvijanju socio-emocionalnih veština – kaže Dajana Šimić.

Ko treba da dovodi i odvodi dete u i iz vrtića

Vaspitači kažu da program podrazumeva individualizovani pristup detetu i postupnost u očekivanjima od njega. Dužina boravka deteta s roditeljem u vrtiću u prvim danima je skraćena i zavisi od adaptivnih kapaciteta deteta.

Ostajanje deteta na spavanju u vrtiću je takođe uslovljeno spremnošću deteta. Za stariju decu je potrebno nekoliko dana.

- Važno je da dete tokom boravka u vrtiću i učešća u zajedničkim aktivnostima s vršnjacima i roditeljima, razume i doživi vrtić kao dobro i bezbedno mesto, gde je ono dobrodošlo, gde će se voditi računa o njegovoj dobrobiti i gde će mu vaspitači pružiti sigurnu bazu iz koje će samouvereno krenuti u istraživanje i osvajanje nove sredine – kaže Dajana Šimić.

Napominje da se program organizuje za svako dete koje prvi put polazi u vrtić i odvaja se od porodice, a traje onoliko koliko je detetu potrebno da prihvati promenu i počne da se oseća sigurno i prihvaćeno u novoj sredini.

- Dete treba da zna ko će ga odvoditi u vrtić i ko će dolaziti po njega. Najbolje da to budu roditelji ili detetu bliske osobe – ističe Šimićeva.

Korak po korak do potpune adaptacije

Svako dete, koje prvi put polazi u vrtić i odvaja se od porodice, ima pravo na adekvatnu adaptaciju, a iz „Naše radosti“ poručuju roditeljima da je :

1. prvi korak je informisanje roditelja o značaju adekvatno izvedene adaptacije za zdrav psiho-fizički razvoj deteta, kao i o važnosti njihove uloge u tom procesu
2. sledi osnaživanje roditelja kroz tematske radionice i roditeljske sastanke, kako bi bili sigurna podrška detetu
3. potom se organizuje, u dogovoru sa roditeljima zajednički boravak dece sa roditeljima, prema utvrđenom planu aktivnosti i vremenskoj dinamici
4. roditelji se tokom boravka u vrtiću aktivno uključuju u dnevne rutine, igre i zajedničke aktivnosti s decom.
5. za to vreme vaspitači nastoje, kroz razmenu i komunikaciju s roditeljima, da stvore temelj za razvoj partnerstva s njima i oni su svesni da je poverenje, koje roditelji steknu, neposredno upoznajući vrtić i osobe koje u njemu rade, dok borave s detetom u grupi, najbolja garancija da će detetu pružiti potrebnu podršku, što će mu olakšati adaptaciju

- Osnaženi roditelji, koji aktivno učestvuju u procesu adaptacije, brže razvijaju poverenje u ustanovu, a deci s više smirenosti i samopouzdanja pružaju podršku. Izbegnute su ili smanjene negativne posledice po dečji psihofizički razvoj. Evidentan je pozitivan uticaj na razvoj socio-emocionalnih veština deteta, razvoj govora i samostalnosti. Ulaganje u roditelje se višestruko isplati, jer su oni najbitniji činioci uspešne adaptacije deteta – ističu.

Psiholog : "Bolje ako je dete duže u porodici"

Psiholog Dragana Ćupurdija, kaže da se preporučuje da dete ostane što duže u porodici, da kasnije krene u vrtić i da je bolja varijanta, ako roditelji ne mogu da se organizuju drugačije, da decu od oko tri godine čuvaju članovi porodice ili dadilje, dok je kolektiv idealan od pete godine.

- U pripremnom predškolskom i predškolskom deca i uče, i zato za čuvanje u manjem uzrastu je za njih bolje da budu sa njima poznatim osobama. Pogotovo u većim grupama u vrtićima je jako teško vaspitačima da se posvete svima pojedinačno. Koliko znam mešaju se grupe u vrtićima, starija deca sa mlađom da bi se mlađi podstakli, ali važi i obrnuto, mada mislim da je bolje da budu po uzrastu u grupama – kaže Ćupurdija.

U idealnoj situaciji, psiholog kaže, da je najbolje ako dete do pete godine čuva baka, tetka, strina, nego devojka za čuvanje dece ili vaspitači.

-Ni dadilje nisu loša varijanta jer se nakon nekog vremena napravi emotivna veza između nje i deteta. Kada je jedan na jedan, motorički razvoj je više aktuelan jer će dete s dadiljom biti više napolju, trčaće i šetati po parku, a to je važno za taj uzrast – kaže psiholog.

Dete ne sme da se oseti da je napušteno

Ako dete mora da ide u vrtić onda je, savetuje psiholog, najvažnije da roditelji pričaju s njim.

- Majka može da kaže detetu da mora da radi, a ti ćeš biti u vrtiću dok ne dođem po tebe. I sve što kaže detetu treba da ga pripremi na način da se ne oseti da je napušteno, jer percepcija deteta od tri godine je takva da će kada ga ostave nepoznatoj osobi misliti da ga napuštaju. Nije drago ni odrasloj osobi da je odvedu na nepoznato mesto i ostave s nepoznatim ljudima – kaže Dragana Ćupurdija.

Idealna priprema, smatra psiholog, bi bila prilagođavanje na vaspitačicu, zbog čega je bolje da dete čuva jedna osoba.

-Ako će dete da čuva baka onda nema privikavanja, ako je u pitanju dadilja onda mora da postoji priprema i prilagođavanje, ali je to lakše nego kada je u pitanju vrtić zbog broja dece i vaspitača. Kod adaptacije u vrtiću je teško i deci i roditeljima, ali to je ipak individualno. Neko dete plače sve dok se mama ne vrati, a neko pola sata, a onda se zaigra i prestane da plače, međutim, kada roditelj dođe po njega onda je dete jako ljuto, dešava se da ih deca udaraju, plaču i ne žele da idu s njima, jer smatraju da su bili ostavljeni –kaže Dragana Ćupurdija.

Čim se dete veže za drugo dete ili vaspitačicu u vrtiću sve postaje mnogo lakše.

- Kolektiv je idealan od pete godina jer su tada deca zrelija u odnosima i shvataju da odrasli moraju da rade, ali detetu od tri godine to nije lako objasniti – zaključuje psiholog.



Glas javnosti/B06S