Klimatski ekstremi napravili štetu Srbiji od najmanje 10 milijardi evra
Autor: Glas javnosti
Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu većem od 10 milijardi evra, pokazuje ovogodišnji izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama.
Srbija je usled klimatskih ekstrema od 2001. do 2024. godine pretrpela štete u iznosu većem od 10 milijardi evra, pokazuje ovogodišnji izveštaju o nacionalno utvrđenim doprinosima koji je Ministarstvo zaštite životne sredine podnelo Ujedinjenim nacijama.
Od posledica klimatskih promena, po našu ekonomiju su najštetnije suše. Oko 70 odsto procenjene štete nastalo je usled suša koje su pogađale Srbiju u 2003, 2007, 2012, 2017, 2021, 2022. i 2024. godini – u proseku skoro svake treće godine. Dva najštetnija pojedinačna događaja, koja su odgovorna za trećinu ukupne štete, odnose se na sušu iz 2012. godine (17 odsto ukupne štete) i majske poplave iz 2014. godine (16 procenata ukupne štete).
Procenjena cifra od 10 milijardi evra sadrži samo dve vrste finansijskih šteta: procene smanjenja vrednosti postojeće imovine i procene neostvarenih poljoprivrednih vrednosti. Prva grupa finansijskih šteta odnosi se na oštećenja ili uništenja zgrada, vozila, infrastrukture i slično; dakle, na direktne uticaje koje svako može da vidi svojim očima.
Poređenjem godišnjih šteta sa vrednošću BDP, može se dobiti mera relativnog značaja šteta u odnosu na trenutnu ekonomsku snagu države. Od 24 ispitivane godine, u devet godina odnos godišnjeg zbira šteta prema BDP bio je veći od 1,0 odsto. Najveći odnosi bili su 2012. i 2014. godine: štete su ovih godina iznosile 5,36 odsto odnosno 5,21 procenata BDP-a Srbije. Među devet posebno neslavnih godina nalaze se i četiri od poslednjih pet godina: 2020, 2021, 2022. i 2024. godina, kada je odnos šteta i BDP bio redom 1,02, 1,77, 2,25 i 2,12 odsto.
Drugu grupu finansijskih šteta čine poljoprivredne vrednosti koje usled dejstva nekog klimatskog ekstrema nikada nisu stvorene. Te štete procenjuju se kao razlika vrednosti planirane i ostvarene poljoprivredne proizvodnje.
Veliki broj drugih indirektnih ekonomskih šteta, poput negativnih uticaja klimatskih ekstrema na lančanu proizvodnju, na funkcionisanje saobraćaja, na snabdevanje vodom i električnom energijom ili na mentalno i fizičko zdravlje ljudi, ne doprinose ovoj procenjenoj šteti.
Takođe, usled složenosti procesa prikupljanja i procenjivanja, brojne finansijske štete prođu „ispod radara”. Iz pomenutih razloga, sintagma kojom se iskazuje šteta ove vrste uvek sadrži reč „preko”, „više od”, „najmanje” ili „barem”.
Dakle, deset milijardi evra ne predstavlja tačnu vrednost štete, već najmanju procenjenu štetu. Stvarna vrednost štete, koja uključuje indirektne ekonomske štete i neregistrovane finansijske štete, uvek je veća od procenjene, a u zavisnosti od metoda procene, razlika može prevazići i 100 odsto.
Glas agnostic /B08S
SKINI APLIKACIJU
