Koji je radni status zaposlenih osuđenika; Iz zatvora na posao, pa - u zatvor

Lica koja su osuđena na kaznu zatvora moraju u kaznenoj ustanovi da provedu određeni broj godina, a nekada i ceo život ako im je dosuđena kazna doživotnog zatvora. Postoji, naravno, i mogućnost da osuđeni izdržava kaznu zatvora u svom stanu ili kući. Međutim, ukoliko je to lice zaposleno, postavlja se pitanje šta se tokom izdržavanja zatvorske kazne dešava sa njegovim radnim statusom? Pitanje se tiče pravnih posledica osude, odnosno da li one mogu biti takve da dovedu do prestanka radnog odnosa osuđenika?

VOZAČI PAZITE: Počinje velika akcija saobraćajne policije, ovi prekršaji biće sankconisani

U tom pogledu postoje razlike, u zavisnosti od toga koja krivična sankcija je izrečena okrivljenom. Najvažnija razlika proizilazi iz činjenice da li je okrivljenom izrečena kazna zatvora ili neka druga krivična sankcija. Prema našim propisima, osude za određena krivična dela ili na određene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak određenih prava ili zabranu sticanja određenih prava. Sa druge strane, pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda (ako ne bude opozvana), sudska opomena ili kad je učinilac oslobođen od kazne.

Pravila u pogledu pravnih posledica

Pravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak određenih prava su:

1) prestanak vršenja javnih funkcija;

2) prestanak radnog odnosa ili prestanak vršenja određenog poziva ili zanimanja;

3) gubitak određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnog organa ili organa lokalne samouprave.

Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava su:

1) zabrana sticanja određenih javnih funkcija;

2) zabrana sticanja određenog zvanja, poziva ili zanimanja ili unapređenja u službi;

3) zabrana sticanja čina vojnog starešine;

4) zabrana dobijanja određenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom državnih organa ili organa lokalne samouprave.

Iz zatvora na posao, pa posle posla - u zatvor

Prema zakonu, zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Neviđeni skandal u Beogradu: Zaplena stanova zbog duga investitora, 20 porodica u opasnosti da ostane na ulici

U slučaju kada je osuđenom izrečena kazna zatvora u trajanju do šest meseci koja se izdržava u zatvoru, važno je ukazati i na jednu mogućnost kojom se predviđa posebna pogodnost za osuđenika. Ona se ogleda u tome da se osuđenom može dozvoliti da obavlja poslove na radnom mestu na kome je bio zaposlen u vreme prijema naloga za izvršenje kazne. To znači da osuđeni iz zatvora ide na posao, a nakon toga se ponovo vraća u zatvor.

Ako je osuđenom izrečena kazna zatvora preko šest meseci, on nema pravo na ovo pogodnost.

Takođe, ovu pogodnost ne mogu da dobiju povratnici, već samo lica koja su prvi put osuđena, i to ukoliko postoje opravdani razlozi i ako krivično delo za koje je lice osuđeno nije u vezi s tim poslovima. Potrebno je da osuđeni podnese molbu, a o njoj odlučuje Direktor uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Kućni zatvor i radni odnos

Kazna takozvanog kućnog zatvora je novija krivična sankcija u Srbiji. Može se izvršavati uz elektronski nadzor ili bez njega. Nesporno je da je po učinioca znatno povoljnije da izdržava kaznu zatvora na ovakav način. Sud može odrediti da osuđeni izdržava kaznu zatvora u svom stanu ili kući samo ako mu je izrečena kazna zatvora do jedne godine. Osuđeni ne sme da napušta prostorije u kojima se izvršava kućni zatvor.

Međutim, zakonodavac je vodio računa o osuđenom koji je zaposlen.

S tim u vezi, odlukom direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija osuđeni može napustiti prostorije u kojima stanuje radi odlaska na posao, ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom.

Prestanak radnog odnosa usled kazne zatvora

U slučajevima propisanim zakonom, zaposlenom radni odnos prestaje po sili zakona usled izrečene kazne zatvora.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne.

Ovakva pravna posledica, koja se ogleda u prestanku radog odnosa i zasnivanja radnog odnosa, u velikom broju slučajeva može pogoditi učinioca krivičnog dela više nego izrečena kazna.

Radno angažovanje osuđenika u zatvoru

Osuđeni ima pravo da bude radno angažovan u zatvoru ili van njega.

Osuđeni se upošljava u zavodu ili izvan zavoda, o čemu odlučuje upravnik zavoda, na predlog stručnog tima. Sudija za izvršenje može po predlogu upravnika zavoda odobriti da osuđeni koji je raspoređen u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda obavlja poslove na radnom mestu van zavoda, ako za to postoje uslovi, a krivično delo za koje je lice osuđeno nije u vezi sa tim poslovima.

Osuđeni ima pravo na naknadu koja iznosi 70 odsto naknade za rad koju isplaćuje poslodavac zavodu. Osuđeni može biti radno angažovan i u zatvoru na različitim poslovima – vrsta posla određuje se prema psihičkim i fizičkim sposobnostima, stručnim kvalifikacijama, izraženim željama osuđenog i prema mogućnostima zavoda.

Psihičke i fizičke sposobnosti osuđenog za rad procenjuje stručni tim zavoda. Rad osuđenog ne uračunava se u staž osiguranja. Dakle, ovo radno angažovanje nije u vezi sa radnim odnosom osuđenika pre stupanja na izdržavanje kazne zatvora.

Komunikacija osuđenika sa spoljnim svetom

Osuđeni u zatvoru ima pravo da komunicira sa spoljnim svetom. Na primer, on može da prima posete, pisma, da obavlja telefonske razgovore. Imajući u vidu da se u zatvorima nalazi i ne tako mali broj lica koja su na slobodi obavljala rukovodeće dužnosti (direktori), taj način komunikacije sa spoljnim svetom može biti od značaja i kada je reč o poslovanju firmi.

Direktor kojem nije prestao radno odnos može davati određene savete licu koji ga zamenjuje, što je posebno važno za rad porodičnih preduzeća.

*Autor je docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu