Koji narodi su zaista društveno najodgovorniji na svetu?

Suočeni sa klimatskim promenama, rastućom nejednakošću, ratovima i gubitkom poverenja u institucije, pitanje društvene odgovornosti postaje ključno za razumevanje napretka jednog društva.

I dok se obavezujemo na kolektivne ciljeve, poput onih iz Agende 2030, neke zemlje i njihovi građani daleko su ispred ostalih – kako u svakodnevnoj solidarnosti tako i u sistemskim rešenjima. Društvena odgovornost, međutim, nije jedinstven pojam – ona podrazumeva i ponašanje pojedinaca, ali i politike koje oblikuju svakodnevicu. Zato ovaj pregled razdvaja dve važne dimenzije: odgovorno ponašanje građana i odgovornost države kao sistema.

Gde su građani najviše spremni da pomognu?

Prema globalnom izveštaju „World Giving Index” (CAF), koji meri koliko su ljudi spremni da pomognu neznancu, doniraju novac ili volontiraju, u vrhu liste nisu najbogatije, već najhumanije nacije. Već petu godinu zaredom, Indonezija je najdarežljivija nacija na svetu, sa čak 84 odsto građana koji redovno doniraju i više od 60 odsto onih koji volontiraju. Kulturni koncept „gotong royong” (uzajamna pomoć) duboko je ukorenjen u svakodnevici.

Na drugom mestu je Kenija, gde 76 odsto građana pomaže nepoznatim osobama, a polovina stanovništva uplaćuje donacije. Kenijski duh „harambee” (zajedno u slozi) pokazuje snagu zajednice uprkos ekonomskim izazovima.

Među prvih deset su i Zambija, Mjanmar, Sijera Leone, Ukrajina, kao i SAD, Australija i Novi Zeland. Izdvaja se Ukrajina, koja se, usled ratne krize, uzdigla na 10. mesto, zahvaljujući velikom talasu unutrašnje solidarnosti. Sjedinjene Države, iako poznate po privatnoj filantropiji, beleže da 70 odsto ljudi pomaže strancu, a 60 odsto donira. Australija i Novi Zeland neguju pomaganje kao svakodnevnu normu.

Ko najbolje koristi institucije za javno dobro?

Ako posmatramo odgovornost kroz javne politike, lideri su mahom evropski. Prema „Environmental Performance Indexu” (EPI), Danska je vodeća u čistoj energiji, održivoj poljoprivredi i niskoj emisiji ugljen-dioksida. Velika Britanija i Finska slede je u ovoj trci ekološke svesnosti.

Na širem planu, Indeks društvenog napretka (SPI) stavlja Norvešku, Dansku i Finsku u sam vrh – zahvaljujući kvalitetnom obrazovanju, zdravstvu, jednakosti i ličnoj bezbednosti. Sve imaju skor više od 90 na skali od 100. Švajcarska, Island i Švedska, takođe, spadaju u vrhunski rang.


frepix

Prema SDG indeksu, koji meri napredak ka ciljevima održivog razvoja, Finska je prva, odmah iza su Švedska, Danska, Nemačka i Austrija. Ove države gotovo u potpunosti ispunjavaju ciljeve iz oblasti zdravlja, obrazovanja, jednakosti i klimatskih akcija.

Ne manje važno, Danska i Finska imaju najmanju percepciju korupcije u svetu, pokazujući da se odgovornost meri i kroz transparentnost.

Ko se istakao u obe dimenzije?

Zemlje poput Finske, Danske, Norveške i Švedske pokazuju da je moguće objediniti odgovorne institucije i aktivne građane. Njihov uspeh je rezultat tradicije, vladavine prava, jakih obrazovnih sistema i visoke svesti o zajednici.

S druge strane, Indonezija, Kenija i Ukrajina pokazuju snagu građanske solidarnosti, čak i kada državni aparati nisu najsnažniji. Njihovi građani nadomešćuju institucionalne praznine ličnom inicijativom.

Kao kontrast, mnoge velike ekonomije (npr. SAD ili Kina) imaju visoku društvenu odgovornost građana ili jake politike, ali retko obe istovremeno.

Snaga zajedništva u vremenu kriza

Društvena odgovornost se meri i kada je teško. Bilo da se ogleda u odluci da pomognemo neznancu, recikliramo ili podržimo javnu politiku jednakosti, ona je ogledalo vrednosti koje želimo da negujemo. Zemlje koje su u tome najuspešnije nisu samo bogate – već solidarne, pravedne i vizionarske. A to su osobine koje ne zavise ni od BDP-a ni od geopolitike, već od izbora koji pravimo svakog dana – kao građani, kao zajednice i kao države.

SKINI APLIKACIJU