Koliko su kompanije otvorene za pitanja novinara?
Autor: Glas javnosti
Iako su javna preduzeća dužna da u potpunosti informišu javnost o svom poslovanju, nisu retke situacije da na pitanja novinara i civilnog sektora ne odgovaraju, pozivajući se na poslovnu tajnu.
Privatne kompanije nemaju obavezu prema javnosti, ali one ažurnije reaguju na pitanja novinara. Međutim, u tim odgovorima često ima više lepe slike o firmi nego informacija koje je novinar tražio, jer većina kompanija, posebno onih najvećih, svaku komunikaciju sa „sedmom silom“ doživljava kao priliku za besplatnu reklamu.
Samo na prvi pogled privatne kompanije, iako nemaju obavezu da izveštavaju javnost o svom radu, ažurnije od državnih službi odgovaraju na novinarska pitanja. One se trude da prikažu svoju otvorenost ka javnosti, ali sliku menja kvalitet tih informacija, propušten kroz gusti filter PR službi i korporativnog menadžmenta. Pitanja novinara koji žele da rasvetle neku pojavu ili trend, većina firmi, posebno onih najvećih, shvata kao priliku za besplatnu reklamu, pa su im i odgovori takvi, za ozbiljne tekstove često neupotrebljivi.
Ukoliko je reč o akcidentu koji bi mogao da uznemiri javnost, na scenu stupa „krizni marketing“. U saopštenjima koja su prepuna fraza poput „radimo u skladu sa najboljom svetskom praksom”, „posvećeni smo potrebama potrošača/ zajednice/ zaposlenih…”, kod nekih više, drugde manje, novinar nazire tek po koje zrnce od informacija koje je tražio.
„Privatne kompanije nemaju obaveze prema javnosti, osim finansijskih i eventualno revizorskih izveštaja koji su prilično transparentni na sajtu Agencije za privredne registre. Kompanije se osnivaju da bi stvarale profit i moraju jedino državnim organima da stave na uvid svoje poslovanje. Čak i kada privatna kompanija radi na državnom projektu koji se finansira iz javnih sredstava, o toku radova mora da obaveštava naručioca, a on je u obavezi da informiše javnost. Problem je što država to ne radi, kao što ni tendere ne raspisuje uvek kako bi na Portalu javnih nabavki moglo da se vidi ko je učestvovao, koja je cena, rokovi”, kaže za B&F Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu.
On dodaje da bi privatne kompanije na koje je država prenela neka ovlašćenja ili se bave značajnim infrastrukturnim projektima u gasnom, energetskom sektoru, morale da imaju obavezu izveštavanja javnosti, naročito ako je u pitanju neki incident. Ali po oceni Radosavljevića, taj krizni marketing više se trudi da prikaže kako situacija nije njihova greška, kako je drže pod kontrolom, zbog čega bi ga trebalo primiti sa rezervom, pa je lopta opet na terenu državnih institucija.
Svemoćna poslovna tajna
„Ni sve državne firme nisu u istom statusu. Javna preduzeća bi u potpunosti morala da daju informacije iz svog poslovanja jer su osnovana da sprovode javni interes. Druga grupa su akcionarska društva, gde je država jedini ili većinski vlasnik. Ako ona na tržištu imaju konkurenciju, onda tu postoji i poslovna tajna, ne može sve da ode u javnost. Primer je Telekom, gde država odlučuje da li će da objavi na šta je koliko potrošeno, s kim je razgovarano. Naravno, na kraju dana sve su to neka javna sredstva, što podrazumeva transparentnost, naročito ako ta preduzeća žive od subvencija, a kod nas teško može da se nađe neko koje nije koristilo državne fondove”, ističe Radosavljević.
Naš sagovornik ukazuje da postoji i treća grupa, akcionarska društva u kojima država ima manjinski udeo i gde većinski vlasnik odlučuje kako će da komunicira s javnošću. Država kao akcionar može da obezbedi informacije, ali je to više teorijska postavka nego što se u praksi dešava, kaže Radosavljević.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija takođe ukazuje na teškoće u pribavljanju informacija i navodi primer EPS-a, od koga su tražili dnevni red sednice Izvršnog odbora i informaciju da li su razmatrali neki dokument. Odbijeni su, pa iako takva informacija ne ispunjava nijedan kriterijum za oznaku tajnosti, iz EPS-a su se upravo na to pozvali, navodeći sve zakonom predviđene situacije, od međunarodnih odnosa do komercijalnih interesa.
Istražiće se, proceniće se
Novinari lokalnih medija, međutim, imaju nekada bolja iskustva. Saša Trifunović, vlasnik i glavni urednik borskog gradskog portala Ist media tvrdi da sa komunalnim preduzećima imaju dobro iskustvo, naročito kod važnih pitanja.
„Kada je reč o kompanijama Zijin Copper, gde država ima 37% vlasništva i Zijin Mining, koji je u stopostotnom vlasništvu Kineza, u nekoliko navrata smo tražili informacije i dobili ih. Oni imaju PR službu ali i hijerarhiju, pa prvo moraju da pitaju menadžment, direktori pak moraju da dobiju dozvolu iz Kine ako je pitanje kompleksno, ako se odnosi na ulaganja i slično. Ali, odgovaraju. Prozivali su ih, na primer, zbog radova za koje nisu imali dozvolu, a oni su naveli da imaju problema jer im država sporo daje te dozvole”, objašnjava Trifunović i dodaje da se kompanije oglašavaju i kada se desi neki akcident, povredi ili nastrada radnik, „obaveste javnost, doduše šturo, ali nikad nisu sakrili kad se nešto dogodi“.
Slična iskustva ima i Milan Medenica, glavni i odgovorni urednik Lux Naxi radija u Smederevu, koji ističe da od najveće kompanije HBIS Goup na zvanična, mejlom prosleđenja pitanja odgovore dobijaju u roku od dan-dva.
„Drugo je pitanje koliko su ti odgovori informativni. Uvek kažu da će slučaj biti istražen, pominju internu i eksternu kontrolu, stručnjake iz ministarstva, kažu proceniće se šteta, navedu o čemu se radi, šta je uzrok ili da će to tek utvrditi. Naravno, odgovori jesu korporativni, ali ipak daju neko objašnjenje, ne kriju da se nešto desilo. Dobro sarađujemo i sa drugim kompanijama iz industrijske zone, znamo se, i naša stanica je na toj lokaciji. Ali, ima izuzetaka, na primer firma koju smo u zimskoj sezoni prozivali jer su za grejanje hala palili sve što su mogli, tvrdila je da gore samo čisto drvo, što naravno nije bilo tačno. Bio je u jednom trenutku problem sa turskom tekstilnom industrijom Kaizen, pobunili su se radnici zbog otkaza, mi smo njihove priče emitovali ali nam je i fabrika dostavila odgovore, stalo im je da se čuje i njihova strana”, kaže Medenica za B&F.
Istraživačima nedostupni podaci za istraživanja
I dok se novinari nekako i snalaze, ekonomski istraživači mnogo teže dolaze do potrebnih informacija. Marija Obradović sa Instituta za noviju istoriju, kaže za B&F da nije moguće proučavati savremeni privredni rast i razvoj Srbije ako se potisne ekonomska istorija zemlje, odnosno makroekonomska slika privredne situacije tokom poslednje dve decenije prošlog veka.
„Do egzaktnih podataka iz javnih izvora, recimo nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva (SDK) ili Katastra, praktično nije moguće doći, a građa nije dostupna ni u nekada društvenim a sada privatizovanim preduzećima. Mi imamo situaciju da je na kraju osme decenije 20. veka društveni kapital u BDP-u učestvovao sa preko 90%, najviše u Sloveniji, najmanje na Kosovu, dok su štednja građana i akumulacija po osnovu privatne svojine bili zanemarljivi izvori u ukupnoj privrednoj akumulaciji. I pored toga, pred raspad zemlje i neposredno posle njega u ekonomiji je ’eksplodirao’ uvoz. Postavlja se pitanje odakle potiče kapital za tako značajan rast uvoza, a tezu da je u tom periodu došlo do ogromnog transfera društvenog u privatni kapital nije moguće naučno dokazati. Naime, iako su se bilansi kompanija iz tog perioda nalazili u SDK, u centralnoj banci pristup im je sada onemogućen“, ističe Obradović.
Ona naglašava da proces prisvajanja društvenog kapitala i danas dominira privredom Srbije, a primer su najnoviji nasrtaji na Apoteku Beograd.
„Da bi prikrili otuđivanje društvenih resursa i ekonomsku pošast koju je takva politika uzrokovala, oligarhijske strukture onemogućavaju novinarima i naučnicima pristup izvorima ekonomskih podataka. Na primer, istraživačima je onemogućeno da iz Katastra dobiju informacije o sledu transakcija na osnovu kojih je izvršena konverzija zemljišta Zmaja iz Zemuna, kao i zemljišta oko hotela Jugoslavije, čiji je vlasnik sada Milenijum tim”, navodi Marija Obradović.
Mirjana Stevanović
Glas javnosti /B07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
10 min
26 min
