Koliko zarađuju upravnici zgrada?
Autor: Glas javnosti
U Srbiji je trenutno registrovano 1.442 profesionalna upravnika, koji zarađuju između 500 i 1.000 dinara po zgradi.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada ne obavezuje stanare da angažuju licenciranog profesionalnog upravnika. Stanari mogu da izaberu upravnika i među članovima stambene zajednice, što znači da to može biti i neko od komšija.
Međutim, ukoliko to ne urade oni moraju angažovati profesionalnog upravnika, a ako i to ne učine uvodi im se prinudna uprava.
Kako se definišu cene
U Privrednoj komori Srbije ističu da se cena za usluge profesionalnog upravnika definiše ugovorom o poveravanju poslova profesionalnog upravljanja koji zaključuju organizator profesionalnog upravljanja (firma kod koje je angažovan profesionalni upravnik) i stambena zajednica, tj. stanari su obavezni da izmiruju naknade po osnovu tekućeg održavanja, investicionog održavanja i naknade za upravljanje zgradom.
Profesionalni upravnik ima pravo na naknadu definisanu ugovorom. U slučaju prinudne uprave, naknadu određuje odlukom jedinica lokalne samouprave.
Stanari svoje obaveze plaćaju na tekući račun stambene zajednice najkasnije do poslednjeg dana u mesecu, osim ako ugovorom nije dogovoreno da se naplata vrši preko objedinjene naplate komunalnih usluga (poput „Infostana“), ukoliko je lokalna samouprava uspostavila takav sistem.
Koliko košta upravljanje zgradama
Marina Milić, profesionalna upravnica zgrade u Beogradu, kaže da se cene za profesionalno upravljanje uglavnom određuju u odnosu na prosečne cene u gradu. Vlasnici biraju između tri-četiri ponude.
“Država je propisala minimalne cene samo u slučaju prinudnog upravnika i to je neka cena od oko 336 dinara po stanu, a na to se dodaju i troškovi za tekuće i investiciono održavanje zgrade. Kada je reč o izabranim profesionalnim upravnicima, ako je zgrada manja cena je veća i obrnuto, jer veća zgrada ima više stanova. Uglavnom se kreću od 500 do 1.000 dinara i obuhvataju usluge profesionalnog upravnika i održavanje. Ukoliko u roku od 30 dana ne izaberu upravnika, opština im automatski dodeljuje prinudnog upravnika”, objašnjava Milić.
Svaka zgrada ima svoj žiro-račun. Zbog problema u naplati, većina zgrada sada bira plaćanje troškova preko objedinjene naplate.
“Svi stanari moraju da imaju uvid u novčani tok i stanje na računu zgrade. U slučaju objedinjene naplate stanari se, primera radi, dogovore da za održavanje plaćaju 300 dinara i usluge profesionalnog upravnika 700. Naplata od 1.000 dinara svakog meseca ide kroz račun Infostana, koji taj novac zatim prebacuje na račun stambene zajednice, koja onda uplaćuje novac za usluge profesionalnog upravnika, na račun ili kako je već ugovorom definisano”, pojašnjava Milić.
Profesionalni upravnik raspolaže sredstvima sa računa stambene zajednice u dogovoru sa stanarima. Za planirane radove, stanari biraju izvođača na osnovu tri ponude. Troškovi hitnih intervencija finansiraju se iz sredstava stambene zajednice, bez obzira na namenu. Najveće investicije su popravke krovova, fasada i instalacija za grejanje, dok se hitne intervencije uglavnom odnose na poplave i probleme sa strujom zbog starih instalacija.
Glas javnosti /B07S
SKINI APLIKACIJU
.png)
