Pre nekoliko dana naši predstavnici obratili su se gradskoj vlasti sa molbom da se Donje Brijanje hitno priključi na vodovod Bojnik–Doljevac. Rešenje je lako dostupno — vodovodna mreža se nalazi na svega 150 metara. Takođe smo, do tada, zatražili i cisternu sa pijaćom vodom, kako bismo preživeli leto bez rizika po zdravlje.
Odgovor koji smo dobili?
"Grad nema cisternu"
I samo par dana kasnije — grad ima dve! Cisterne kruže Leskovcem i snabdevaju građane pored već postojećih javnih česmi.
Naši stari bi rekli: „Da nije žalosno, bilo bi smešno.“
Zato javno pitamo:
Da li su naši životi manje vredni? Da li zaista verujete da ćemo ćutati dok gledamo kako voda teče — ali ne i do nas?
Da li je iko iz kancelarije ikada probao da pije vodu iz bunara, dok mu lekar šapuće: „endemska nefropatija“?
Dok gradske cisterne obilaze grad, mi gledamo u pukotine zemlje i čekamo da padne kiša.
Ne tražimo privilegije. Tražimo ono što se u 21. veku podrazumeva — pravo na vodu.
Zato vas ne molimo.
Podsećamo vas da postojimo.
I da znamo šta znači nepravda, jer u njoj svakodnevno živimo. Srdačno (koliko možemo),
Meštani Donjeg Brijanja
P.S. Dok ovo pišemo, ne možemo a da ne pomenemo i naše komšije iz Šarlinca, Draškovca, Međe, Kutleša,Brestovca I Lipovice— sela koja ćute, ali isto pate. I piju istu vodu — onu koju niko od vas ne bi sipao ni cveću.
Podsetimo, tokom letnjih meseci, kada su temperature visoke i potrošnja vode raste, javna komunalna preduzeća i lokalne samouprave često apeluju na racionalno korišćenje vode. U nekim opštinama u Srbiji već su uvedene hitne mere štednje i racionalne upotrebe vode za piće, a u Gadžinom Hanu pre tri dana proglašena je vanredna situacija.
Glas javnosti/T02S
