U vremenima kada je krv tekla kao voda, a vera i čast bili jedini štit srpskom narodu, u selu podno Dinare, blizu Knina, rođena je hrabra devojčica po imenu Milica. Ona je ćerka Radoja i sestra mladića Petra – porodica ponosna, pravoslavna i krajiška. Od malena učena da se ne plaši grmljavine, puške ni Turčina, Milica je odlučno nosila teret svoje sudbine.
Kada su Turci ubili njenog oca i brata u zasedi, ostavivši kuću bez muške ruke, Milica nije zaplakala. Uzela je očevo oružje, prešila sebi muški gujn i pridružila se uskocima kao ratnica. Njena nepokolebljivost i hrabrost učinile su je legendom. Nosila je oko pojasa gvozdenu kuku, oštru i krivu, koja je mnogima od neprijatelja donela smrt. Po tom simbolu dobila je nadimak Klinčarka, jer su govorili da svaki neprijatelj koji je vidi „ostaje na klincu“.
Prerušenа u muškarca pod imenom Milan Kninski, jahala je kroz divljinu Dinare, pratila karavane i oslobađala Srbe iz ropstva. Poznavala je sve puteve i često je sama prelazila granicu u Bosnu kako bi spasavala ljude od janičara i zarobljeništva. Njen konj Ridjov osećao je opasnost, a njen pogled bio je oštriji od najoštrijeg oružja.
Milica nije bila samo ratnica, već i žena vere i zaveta. Nosila je oko vrata kameno krstašče koje joj je otac poklonio pre smrti. Verovala je u Kosovski zavet i Lazarev izbor carstva nebeskog. U noćima, u šumi oko Udbine ili u klisurama Cetine, pevala je „Vidovdanke“ kao da je prate anđeli.
Nažalost, Milica je stradala ne u velikoj bici, već u zasedi. Turci su saznali za „Milana“, ženu koja je bila neprijatelj u muškoj koži. Potkupili su jednog meštanina koji ih je doveo do nje. Nedaleko od Krbavice, u Lici, u neravnopravnoj borbi jedan na pet, pala je hrabra uskočka – ali ne pre nego što je trojici Turaka presekla put na onaj svet.
Sahranjena je pod starim hrastom na granici Like i Bosne, bez spomenika i bez imena, jer nije tražila slavu. Međutim, narod je pamitio njenu hrabrost i žrtvu. Stari krajišnici pevali su o njoj uz gusle i diple:
„Je l’ to Milan il’ junakinja?
Jest’ Milica, hrabra Klinčarka,
Što Turčinu ni ime ne prašta,
Vera joj je Kosovo i pravda,
Kuku nosi, al’ i srce zlatno…
Slava joj!“
Milica Klinčarka ostaje simbol hrabrosti, odanosti i nepokolebljivog duha srpskog naroda, zapisana ne samo u pesmama i pričama, već i u kostima Dinare i suzama majki koje su sinove ispratile u boj.
Stojan Jnaković
Glas javnosti/ Facebook
.png)
