Može li i treba li Srbija da gradi nuklearne elektrane?

Ponovo aktiviranje ove priče iz koje bi trebalo da profitiraju francuske kompanije, došlo je nekoliko dana po odlasku predsednika Srbije u Moskvu.

Time su ponovo aktuelizovane priče da vlast Srbija unosnim poslovima i rasprodajom prirodnih resursa vodećim zemljama Evropske unije "kupuju mir", odnosno izostanak reakcija - kada se ustanovi da Srbija ne poštuje vrednosti obavezne za zemlju EU kandidata, poput vladavine prava, slobode medija i poštovanja ljudskih prava.

Uz opravdane nedoumice u vezi sa mogućnostima izgradnje, sporno ili uznemiravajuće je još nekoliko činjenica. Pre svega, u ovom poslu navedena je firma Ežis - jedna od članica šestočlanog konzorcijuma kojem je poveren nadzor nad rekonstrukcijom pruge od Novog Sada do Mađarske.

Kako navodi fizičar i novinar Slobodan Bubnjević postavlja se logično pitanje kako će kompanija čija je kćerka firma upletena u najstrašniju građevinsku aferu svih vremena u Srbiji, zbog koje je 16 ljudi stradalo, a Srbija zbog protesta stoji mesecima, praviti procenu o objektu takvog rizika - o izgradnji nuklearne elektrane u našoj zemlji”.

Srbija je Eldorado za Ežis

"Nadležna ministarka, umesto da nakon tragedije u Novom Sadu sve zaustavi i preispita izradu studije jer niko razuman u nju neće imati poverenja, sada se nevešto igra medijskih igara i zapravo, rizikuje da to postane političko pitanje gde će se građani Srbije potpuno okrenuti protiv nuklearne energije kao rešenja za budućnost", kaže za N1 Bubnjević.

Ežis i još dve francuske kompanije su partneri u "Beogradskom metrou", još jednom projektu za koji se vezuju kašnjenja, neizvesnost, neispunjavanje obećanja, netransparentan postupak i sumnja u prekomernu potrošnju novca.

Prema pisanju magazina Forbs (Forbes) iz novembra 2024. godine u poslednje četiri godine, ukupne prihode povećavali su oko 100% svake godine. Oni su od 130 miliona dinara u 2020. stigli do milijarde u prošloj godini. Profit je rastao još brže. Od 2,5 miliona dinara u 2020. došao je do gotovo 340 miliona prošle godine.

Ežis i kazne zbog korupcije

Član anketne komisije u slučaju pada nadstrešnice, Vladimir Obradović istakao je nedavno da je Ežis International, odnosno da su firme u okviru Ežis grupe prepoznate i suspendovane zbog koruptivnih i prevarnih radnji.

foto: Unsplash

"Svetska banka je 2018. godine suspendovala, odnosno sklonila sa projekata Ežis internešenel (Egis International) zbog, kako se navodi na njihovom sajtu, povezanosti sa koruptivnom, odnosno prevarnom praksom, jer su na nekim projektima pogrešno prikazali da imaju ključne eksperte, koje nemaju. U 2020. godini, Ežis Avia je postigla vansudsko poravnanje od 2,6 miliona evra zbog koruptivnih radnji u vezi sa ugovorom o modernizaciji aerodroma. Prošle godine Interamerička razvojna banka suspendovala je Ežis internešnal zbog prevarnih i koruptivnih praksi vezanih za njihovo poslovanje u oblasti nadzora. Ne mogu da rade na projektima Svetske banke sve do oko 2027. godine", kazao je Obradović.

Srbija nije u stanju da izgradi nuklearne elektrane

U zemlji visoke korupcije i slabe vladavine prava, nameće se pitanje da li Srbija sposobna za izgradnju nuklearne elektrane (NE). Elektroinženjer i energetski stručnjak Miloš Zdravković smatra da je to, sa stručnog ugla, pomalo demagoško pitanje koje plasiraju protivnici nuklearne energije.

"Jako mali broj zemalja je uopšte u stanju da napravi NE. Mogu da se izbroje na prste. Rusi, Kinezi, Japanci, Južna Koreja, SAD, Francuska. Mada u slučaju Francuske veliko je pitanje, jer dugo nije napravila nuklearni reaktor odnosno centralu. Iako u Evropi imaju najveći udeo nuklearne energije, stali su. Zašto se Srbija odlučila za Francuze ne znam. Bolje bilo ko, nego niko", smatra Zdravković.

Poslednji reaktor u Francuskoj je pušten u rad 1999. godine, a i ranijih godina se znatno usporilo sa otvaranjem reaktora. Zdravković je u ranijem gostovanju na N1 naveo da je sreća što postoji Međunarodna agencija za atomsku energiju, pa onda ne bi mogli da postave nekog Grčića u nuklearnu elektranu.

"Posle napada 11. septembra 2001. u SAD, Klub nuklearnih sila doneo je odluku o prelasku na atomsku energiju i doneo jasna pravila. Više nije pitanje želimo li mi to ili ne, moramo. Pravila su takva da sve države koje eksploatišu nuklearno gorivo moraju i da ga bezbedno skladište, svaka svoje, i to je iz bezbednosnih razloga kako nuklearni otpad ne bi došao u ruke nekom ko bi ga iskoristio za pravljenje oružja. Zato Srbija i da želi da skladišti, ne može skladištiti taj primarni nuklearni otpad", izjavio je Zdravković.

Nezakonita studija zbog još jednog ubrzavanja procesa
Bubnjević ukazuje da je preliminarna studija nezakonit

"Ona je naručena nakon tendera koji je raspisan još sredinom prethodne godine, a posao izrade studije je dodeljen 13. septembra 2024. Podsećam da je Moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana ukinut tek 25. novembra a da je nadležna ministarka, iz nedovoljno jasnih razloga da se posao ubrza mimo propisa, ovim aranžmanom direktno prekršila zakon, o čemu se javno diskutovalo početkom godine. Nijedan organ je još uvek ne goni zbog toga, ali nije isključeno da će se to desiti", smatra Bubnjević.

Govoreći generalno o nuklearnoj energiji, Miloš Zdravković ističe da je to razuman potez ali i "nasušna potreba" Srbije.

"Ne ulazim u motive ko to i zašto radi, ali naš energetski izlaz je nuklearna energija. Kosovo je okupirano, a naše najveće rezerve uglja su tamo. U ostatku zemlje imamo rezervi za još 50 godina. Naša strategija je da se ide na rast obnovljivih izvora", smatra Zdravković.

Zbog bezbednosti gradnja traje 15 godin
Govoreći o vremenu izgradnje i potrebnom novcu koji se kreće od 10 milijardi evra pa naviše po elektrani, on ističe da je nuklearna energija jeftinija od ostalih obnovljivih izvora energije

Kako se podzemnom kvadraturom izigrava propis o zelenim površinama

"Problem što do puštanja na električnu mrežu mora da prođe dosta vremena. Mislim da svetski rekord drži ruska firma "Ros atom" koje u Belorusiji napravila nuklearku za 10 godina. U slučaju NE nije problem tehnologije gradnje, slične su TE, već bezbednosti. Svaka, procedura, svaka izmena projektne dokumentacije, izmena bilo čega podleže rigoroznim merama kontrole. Zato proces puštanja nuklearke traje oko 15 godina”, poručuje Zdravković.

Bubnjević navodi da ako bismo u potpunosti isključili ugalj kao energent odnosno ostali bez 70 odsto energije, bile bi potrebne u proseku četiri reaktora od po 1.000 mega vati (MW).

"Pitanje izbalansiranog energetskog miksa je složeno i sigurno je da nije neophodno da se sav termokapacitet zameni nuklearnom energijom i znatan deo se može povući iz obnovljivih izvora. Međutim, ono o čemu treba da mislimo jeste da se, sa svom danas poznatom tehnologijom, svih četiri gigavata nikako trenutno ne mogu obezbediti iz obnovljivih izvora. Da li će to biti možda moguće za 50 godina ne znamo, ali to je osnovni razlog zašto se mora razmišljati o nuklearnim izvorima, uz uslov svih uslova, da se u taj proces ulazi postupno, sa domaćom ekspertizom, otvoreno i po zakonima, sa jasnim i poštenim planom za buduća pokolenja oko koga su saglasili građani na referendumu. Sve upravo suprotno od onog što nadležna ministarka trenutno čini”, kaže Bubnjević.

Razlike Srbije, Slovenije i Hrvatske
Osim nadležne ministarke, nuklearnom energijom se na strateškom nivou bavio i nenadležni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je aprila prošle godine prilikom potpisivanja Memoranduma o strateškoj saradnji sa francuskom elektroprivredom najavio ukidanje Memoranduma o zabrani nuklearne energije, uobičajeno, bez dijaloga sa strukom, partijama ili javne debate.

Za razliku od Srbije, u Sloveniji je kada je u pitanju dalji razvoj nuklearne energije, premijer Slovenije Robert Glob okupio je pre godinu dana predstavnike svih političkih partija kako bi došli do zajedničkog predloga. Planiran je i referendum. S tim u vezi, ujesen 2023. godine formirana je radna grupa ministara slovenačke vlade i zvaničnika industrije sa ciljem da se ubrza implementacija projekta i pripreme "sve neophodne osnove da građani o njemu donose kvalitetne i informisane odluke" na referendumu koji Vlada kaže da je potreban da bi se projekat realizovao. Parlament Slovenije odlučio je u oktobru prošle godine da otkaže referendum, pošto su ekološki aktivisti i stručnjaci podneli žalbu ustavnom sudu dovodeći u pitanje njegovu legalnost. Ovo se desilo pošto su procurili snimci koji su otkrili su da su dve najveće partije pokušavale da zaobiđu pravna pitanja u vezi s referendumskim pitanjem, što je dovelo do promene plana. Za predlog o otkazivanju referenduma glasalo je 69 od 90 poslanika, a jedan je bio protiv, preneo je sajt SeeNews. Referendum je trebalo da bude održan 24. novembra 2024. godine.

U Hrvatskoj, koja je članica neformalnog Nuklearnog saveza koji predvodi Francuska, razmatraju se mogućnosti za izgradnju nuklearnih elektrana. Ministarstvo ekonomije je tim povodom osnovalo radnu grupu za nuklearnu energiju, a činiće je stručnjaci iz akademske zajednice, državnih institucija i energetskog sektora sa zadatkom da prilagode određena zakonska rešenja dostignućima u nauci i tehnologiji. Hrvatska je vlasnik polovine nuklearke Krško iz Slovenije. To postrojenje pokriva 16 odsto domaće potrošnje električne energije.
Ozbiljne zemlje grade kod sebe
Jedna od dilema je da li graditi elektranu u svojoj zemlji il ulagati u neku u inostranstvu. Zdravković smatra da ozbiljne države grade na svojoj teritoriji.

"U pitanju je i obrazovanje kadrova, bezbedonosna politika, angažovanje pratećih industrije. Bezbednost od incidenata je ista. U okruženju imamo veliki broj elektrana. Mađari i Rumuni proširuju kapacitete nuklearki. U Bugarskoj ima nuklearka, u Sloveniji takođe, Hrvati planiraju takođe. Ako se nešto desi, svi su u problemu", kaže Zdravković.

Bubnjević navodi da ima mnogo činilaca u proceni rokova pripreme i izgradnje nuklearnih objekata, ali da imajući u vidu manjak ljudskih resursa, koji se moraju razvijati gotovo hitno, i da je nemoguće očekivati da reaktor bude gotov za manje od 15, a verovatno i 20 godina.

"Novac ne može biti suštinski problem kad je reč o finansiranju same izgradnje nuklearne elektrane jer gotovo da ne postoji isplativija investicija. Reč je, naravno, o ogromnim sredstvima i brojni su investicioni rizici, mnogi reaktori nisu nikada dovršeni, ali to je dugoročno ulaganje u razvoj i energetike i ekonomije i društva na svim nivoima. Radni vek reaktora je 40 godina, a uz produženja, oni rade i svih 60, pa tu zapravo govorimo o postrojenjima koja će kad se izgrade dočekati 22. vek. To je dugoročnije od bilo čega drugog, uticaće na tolike generacije koje dolaze i zato je neshvatljivo i nerazumno da se to čini na brzinu, mimo propisa, nedovoljno transparentno i brzopleto", zaključio je Bubnjević za N1.