Možete li odbiti da radite po vrućini? Pogledajte koja su vaša prava

Usled snažnih toplotnih talasa koji su ovog leta pogodili Evropu, važno je znati kako prepoznati simptome toplotnog stresa, kako da se zaštitite i koja su vaša prava kao radnika.

Od farmi u Italiji do skladišta u Nemačkoj, letnje vrućine sve češće predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik za zaposlene širom Evrope.

Toplotni stres može izazvati iscrpljenost, toplotni udar, pa čak i smrt – i to ne odmah, već i satima ili danima kasnije. Naprezanje organizma koje nastaje u pokušaju da se rashladi može uzrokovati i probleme sa bubrezima, pogoršati srčane bolesti, respiratorne tegobe, pa čak i uticati na mentalno zdravlje.

Ti rizici došli su u fokus nakon što je usred julske vrućine jedna 51-godišnja čistačica ulica u Barseloni preminula nekoliko sati nakon završene smene. Španske vlasti ispituju da li je upravo toplotni talas bio uzrok njene smrti, prenosi Euronews Health.

RHMZ izdao hitno upozorenje: Srbiju pogađa žestok toplotni talas, stižu SMS upozorenja

Za razliku od zagađenja vazduha ili drugih ekoloških rizika, Evropska unija nema jedinstvene propise kada je u pitanju izloženost radnika visokim temperaturama – što znači da svaka država članica donosi svoja pravila. Ali postavlja se ključno pitanje: kada je zapravo pretoplo za rad i šta radnici mogu da učine da zaštite svoje zdravlje?

Obratite pažnju na rizike

Visoka temperatura nije jedini faktor rizika tokom toplotnih talasa. Indeks globus temperature vlažnog termometra (engl. WBGT) preciznije prikazuje toplotni stres jer uzima u obzir i vlagu, vetar i sunčevo zračenje.

WBGT koristi pet nivoa pretnje: nizak, povišen, umeren, visok i ekstreman. U zavisnosti od regije, temperature između 29 i 32°C smatraju se ozbiljnom opasnošću po zdravlje radnika. Posebno su ugroženi oni koji rade fizički zahtevne poslove na otvorenom – poput građevinskih i poljoprivrednih radnika, kao i pripadnika hitnih službi.

Međutim, ni radnici u zatvorenom prostoru nisu pošteđeni – posebno oni koji rade u objektima bez adekvatnog hlađenja ili ventilacije, upozorava Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA).

Prema podacima Međunarodne organizacije rada (ILO), ekstremna vrućina svake godine odnese živote skoro 19.000 radnika širom sveta. U EU je broj smrtnih slučajeva povezanih s toplotom porastao za čak 42% od 2000. godine.

Pazite i delujte na vreme

Mnogi ljudi ne shvataju da su u riziku od toplotnog stresa – pogotovo ako su mladi i u formi, upozorava Alesandro Marinjaćo, direktor istraživanja u Nacionalnom institutu za osiguranje od povreda na radu (INAIL) u Italiji.

Njegov tim razvio je alat koji svakodnevno prikazuje nivo rizika za različite grupe radnika u Italiji, u zavisnosti od toga koliko je posao fizički naporan i da li se obavlja na suncu ili u hladu.

Oprez, ovaj granični prelaz ka Grčkoj biće blokiran do 24. jula

Zdravstveni stručnjaci savetuju da radnici pažljivo prate simptome svog tela. Znaci toplotnog stresa uključuju: vrtoglavicu, umor, glavobolju, mučninu, grčeve u mišićima, nesvesticu i konfuziju.

Ukoliko osetite neki od ovih simptoma: odmah prestanite da radite, unesite tečnost, sklonite višak odeće i potražite rashlađeno, senovito mesto. Ako se u roku od 30 minuta ne osećate bolje, potražite hitnu medicinsku pomoć.

Znajte svoja prava

Neke zemlje Evropske unije, među kojima su Nemačka, Slovenija, Mađarska, Belgija, Kipar, Grčka, Španija, Francuska i Italija, imaju pravila koja štite radnike od toplotnog stresa.

U Francuskoj, na primer, poslodavci su u obavezi da obezbede svežu vodu i prilagode uslove rada ekstremnim vremenskim prilikama. U Italiji je tokom poslednjeg velikog toplotnog talasa bilo zabranjeno raditi napolju tokom najtoplijih sati.

U praksi, većina zemalja ograničava rad na otvorenom kada temperatura dostigne:

• 29–30°C za intenzivan fizički rad
• 30–31°C za umeren rad
• 31.5–32.5°C za lakše poslove

Iako EU ne poseduje jedinstvenu regulativu za toplotni stres, postoje propisi koji nalažu da poslodavci moraju da zaštite zdravlje i bezbednost zaposlenih.

„U čitavoj EU, kada radnik proceni da je njegovo zdravlje ili fizički integritet ugrožen, ima pravo da odbije da radi“, rekao je Ignasio Doreste iz Evropske konfederacije sindikata (ETUC). Međutim, upozorava da su bolesti izazvane toplotom na poslu često neprijavljene i da je potrebna bolja primena postojećih propisa.

ETUC traži uvođenje novih zakona koji bi jasno štitili radnike tokom toplotnih talasa, uključujući pravo na lekarski pregled i pravo da ne rade ako procene da je rad po velikoj vrućini opasan po njihovo zdravlje.

Ako niste sigurni koja su vaša prava – proverite svoj ugovor o radu ili se obratite sindikatu ili predstavnicima u firmi.


Glas javnosti /B11S 

SKINI APLIKACIJU