Istakla je da su u planiranju kontrole uzeti u obzir svi značajni činioci, od pokrivenosti tržišta, odnosno rasprostranjenosti proizvoda tih kompanija na tržištu, do toga ko su dobavljači, linije dovoza, interne kontrole koje se rade - apsolutno svaki korak proizvodnje.
Ivanjac je objasnila je da su sproveli i takozvanu kontrolu opoziva proizvoda - odabrali su jedan proizvod i unatrag sledom išli do štale u kojoj se mleko proizvelo.
"Paralelno već par meseci teče i jedna druga akcija kontrole svih mlekara na teritoriji Srbije koju radi druga grupa inspektora. Ono što je zaključeno, to je da se ulazna sirovina, govorimo o sirovom mleku, kontroliše na mestu proizvodnje i kontroliše se na mestu ulaza, odnosno prijema, u sam objekat prerade, odnosno mlekaru, rekla je Ivanjac za RTS.
Objasnila je da se kontrolišu fizički, odnosno hemijski parametri, kao da se kontrolišu parametri bezbednosti, kao što je mikrobiologija, odsustvo rezidua antibiotika ili aflatoksina.
"Uvideli smo da u suštini sve te mlekare rade sa akreditovanim laboratorijama, eksterno ove provere, što je i zahtev po zakonu. I da u pojedinim periodima godišnjim postoje mala odstupanja kad govorimo o fizičko-hemijskim osobinama mleka i da smo imali, takođe, po tim rezultatima i nalaze nekih nedozvoljenih materija, ali smo tragom prisustva i nalaza tih nedozvoljenih materija išli dalje i sagledali da li je subjekat pravilno odreagovao na ove nedozvoljene materije i zaključili da jeste", navela je Ivanjac.
Dodala je da u tim mlekarama postoje zapisi, tragovi o daljoj kontroli, prijavi inspekciji i uništenju takvog nedozvoljenog mleka, kao i da se sprovode kontrole i u drugim mlekarama širom Srbije. Govoreći o tome šta nije dozvoljeno da se nađe u mleku, Ivanjac je rekla da su to antibiotici i aflatoksini. Ivanjac je rekla da je drugi deo kontrole bilo ispitivanje prisustva mleka u prahu u konzumnom mleku i navela da se prijava odnosila na to da li se pasterizovano mleko, odnosno UHT ili takozvano sterilisano mleko, pravi od rekonstituisanog mleka, odnosno mleka u prahu.
Uvidom u dokumentaciju ovih objekata, u njihove radne liste, u liste proizvodnje, u dnevne ulaze svih sirovina koje se koriste za proizvodnju proizvoda, nismo zatekli ni utvrdili da se mleko u prahu koristi u proizvodnji paster mleka, odnosno UHT mleka", rekla je Ivanjac i napomenula da su pod nadzorom i proizvođači mleka.
Govoreći o tome da od januara proizvodi sa palminim uljem moraju biti jasno deklarisani, Ivanjac je istakla da je to veoma važno.
"To novo pravilo je već u životu i mi ga kontrolišemo. Imali smo opsežnu akciju, inspekcija je ulazila u maloprodajne i veleprodajne objekte, čak i u proizvodnje. U početku, prva dva meseca kontrole, bilo je šareno", rekla je Ivanjac.
Dodala je da je izgovor najčešće bio da ne znaju gde treba da se stavi oznaka da proizvod sadrži palmino ulje i naglasila da deklaracija mora da bude tako napisana da bude jasna potrošačima.
"Ukoliko ništa iz deklaracije ne razumete, obratite se pre svega odgovornom licu u objektu, a onda inspekcijskoj službi ako za to ima potrebe. Proizvod treba da bude izložen tako da vidite tu deklaraciju, da vidite njegovo ime, da eventualno vidite i grupu proizvoda, ukoliko ste informisani o tome šta to znači", objasnila je Ivanjac.
Ukazala je da od 1. januara svaki proizvod koji sadrži biljnu komponentu mora da bude obeležen na pravi način i da ta oznaka bude vidljiva potrošačima.
"Ta oznaka, pravougaona, sa žutim trouglom daje nam i informaciju da ono što je na rafu nije 100 odsto mlečni proizvod. Tako da nam na neki način olakšava izbor i odluku", kazala je Ivanjac.
Glas javnosti/ T01S
.png)
