Naučnici stvorili „univerzalni“ bubreg koji odgovara bilo kojoj krvnoj grupi

Posle decenija rada, istraživači su bliži nego ikad ključnom proboju u transplantaciji bubrega – mogućnosti presađivanja organa donora s različitim krvnim grupama, što bi moglo značajno skratiti vreme čekanja i spasiti živote.

Tim naučnika iz Kanade i Kine uspeo je da stvori „univerzalni“ bubreg koji, u teoriji, može prihvatiti svaki pacijent, piše ScienceAlert, prenosi Index.hr.

Njihov testni organ preživeo je i funkcionisao nekoliko dana u telu primaoca s moždanom smrću, čija je porodica pristala na istraživanje.

„Ovo je prvi put da smo videli kako se ovo odvija u ljudskom telu“, rekao je biohemičar Stiven Viters sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi. „To nam daje neprocenjiv uvid u to kako da poboljšamo dugoročne ishode.“

SZO upozorava: Šire se zarazne bolesti u pojasu Gaze

Iako je danas moguće transplantirati bubrege različitih krvnih grupa „treningom“ tela primaoca da ne odbaci organ, postojeći proces je daleko od savršenog i nije praktičan. Dugotrajan je, skup i rizičan, a zahteva i žive donore kako bi se primaoc na vreme pripremio.

Kako funkcioniše „univerzalni“ bubreg?

U ovom istraživanju, naučnici su efikasno pretvorili bubreg krvne grupe A u bubreg krvne grupe O. To su postigli korišćenjem posebnih enzima koji uklanjaju molekule šećera (antigene) – markere krvne grupe A.

Istraživači porede enzime sa makazama na molekularnom nivou: odsecanjem delova lanaca antigena krvne grupe A, oni se mogu pretvoriti u status bez antigena, koji karakteriše krvnu grupu O.
„To je kao da uklonite crvenu boju s automobila i otkrijete neutralni temeljni premaz“, objašnjava Viters. „Kada je to učinjeno, imuni sistem više ne vidi organ kao strano telo.“

Izazovi i budućnost

Pred naučnicima je još mnogo izazova pre nego što se mogu razmotriti ispitivanja na živim ljudima. Transplantirani bubreg je ponovo počeo da pokazuje znakove krvne grupe A do trećeg dana, što je izazvalo imunološki odgovor. Ipak, reakcija je bila manje ozbiljna nego što se očekivalo, a postojali su i znaci da telo pokušava da toleriše bubreg.

„Ovako izgleda kada se godine temeljne nauke konačno povežu s brigom o pacijentima“, zaključuje Viters. „Videti kako se naša otkrića približavaju stvarnom uticaju – to je ono što nas pokreće napred.“

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Biomedical Engineering.

Glas javnosti /D01S 

SKINI APLIKACIJU