Nauka je jasna: Mnogo gubite učenjem iz podkasta i videa
Autor: Glas javnosti
Zamislite grupu ljudi kako sede zajedno i slušaju pripovedača koji recituje priče o herojima, zlikovcima i smelim podvizima. Ovo može biti prizor iz davne ljudske prošlosti.
Ovo može biti prizor iz davne ljudske prošlosti. Ali, prema mišljenju različitih stručnjaka, sadašnjost više liči na daleku prošlost nego što mnogi to razumeju.
Kultura usmenog informisanja i učenja se vratila na velika vrata. Kada birate da željene informacije dobijate uglavnom iz podkasta i videa, učestvujete u oživljavanju usmene kulture, pišu psiholozi istraživači koji se još od pojave YouTube-a bave ovom temom.
Šta to menja u ljudima? U mozgu? Nauka i neuronaučnici upozoravaju da je pitanje komplikovano, ali ima odgovora koje svako treba da čuje.
Povratak usmene kulture
YouTube, TikTok i podkasti možda izgledaju potpuno drugačije od sedenja oko logorske vatre i slušanja događaja i priča. Ili, biti deo grupe prolaznika koji slušaju lokalnog pevača koji zabavlja publiku. Sve je to deo ljudske istorije. Ali, od pojave digitalnih medija, mnogi analitičari, mislioci i kritičari ističu sličnosti između između informisanja i učenja uz ognjište i slušanjem podkasta.
Ukratko – kada se ljudi uglavnom oslanjaju na slušanje, informacije moraju biti pamtljive, „prosto“ rečene uz što manje odabranih reči. To znači – jednostavno uz više ponavljanja. A, ideje su, kako je većini već jasno, često povezane sa određenim osobama i društvenim kontekstima.
Ako vas zanimaju dokazi u prilog tome da se usmena kultura itekako vratila kao način usvajanja znanja, mnogo ih je objavljenih. O tome pišu i teoretičari književnosti i sveštena lica i istoričari i eksperti za digitalne medije. Još od 80-ih prošlog veka počela je da se diže prašina oko nove ere informisanja i učenja.
Analitičar društevnih dešavanja Erik Levic ponudio je detaljno objašnjenje pomenutih argumenata. Pored osnovne tvrdnje da „vaš mozak nije ono što je nekada bio“, Levic ovako iznosi svoje gledanje na celu stvar.
Video i promene
Pojava masovne pismenosti omogućila je ljudima apstraktnije i složenije misli. Pisana reč je odvojila ideje od osobe koja ih iznosi. Ovo, kažu neuronaučnici, ostavlja uočljive promene u načinu na koji je ljudski mozak povezan.
Društveni mediji, YouTube, TikTok i podkasti, tvrdi se, obrću te promene.
„Digitalni mediji oživljavaju usmenu kulturu omogućavajući ljudima da komuniciraju kroz govor i izraze lica,“ sumira Levic. Kao rezultat toga, „naše razmišljanje postaje manje apstraktno, a više usmereno na praktično; manje racionalno, a više emotivno; manje usmereno ka univerzalnom, a više plemensko; manje individualističko, a više konformističko.“
Sa čitanja na slušanje
O ovoj teoriji može se mnogo raspravljati. Da li je usmena kultura objektivno povezana sa određenim stilom mišljenja? S obzirom na to da gotovo svi danas znaju da čitaju, da li se zaista ljudi vraćaju na taj način razmišljanja? Da li su digitalni mediji oživeli određeni mentalni sklop ili su ga samo učinili vidljivijim i moćnijim? – pitanja su koja i Levic postavlja.
Ova pitanja su intrigantna i predmet su žestokih debata. Međutim, kada je reč o efektima prelaska sa čitanja na slušanje na individualne mozgove, tu je nešto jasnije.
Jednostavna je činjenica da ljudi danas čitaju mnogo manje (posebno kada je reč o dubokom, angažovanom čitanju, a ne samo o preletanju teksta). Učitelji svih profila žale se na opadajuću spremnost i sposobnost učenika da čitaju knjige.
A neuronauka jasno kaže da je način na koji se vaš mozak nosi sa tekstom vrlo različit od načina na koji obrađuje reči koje su izgovorene i koje sluša.
Mozak sa knjigama naspram podkasta
Šta se dešava u vašem mozgu kada pređete sa usvajanja informacija uglavnom iz knjiga i članaka na prijem informacija uglavnom iz podkasta i videa?
Stefani Del Tufo, koja istražuje neuronauku jezika, nedavno je objasnila u The Conversation.
„Vaš mozak koristi iste jezičke i kognitivne sisteme i za čitanje i za slušanje, ali takođe obavlja različite funkcije u zavisnosti od toga kako primate informacije,“ piše Del Tufo.
Na primer, čitanje zahteva višeslojni proces dekodiranja kako bi se slova pretvorila u reči, reči u rečenice, a na kraju u celokupne ideje. Pošto ne možete da kontrolišete tok informacija, slušanje zahteva koncentraciju i pamćenje.
Kada je reč o uživanju u jednostavnom materijalu radi zadovoljstva, ove razlike nisu važne. Uživajte u svom triler romanu ili sportskim doskočicama u bilo kom obliku koji želite. Ali, kada pokušavate da se bavite složenim idejama ili učite iz materijala, čitanje u odnosu na slušanje ima prednosti.
„Čitanje „teškog“ materijala obično je lakše nego slušanje sa praktične tačke gledišta,“ ističe Del Tufo. „Čitanje vam omogućava da se krećete kroz tekst lako, ponovo čitajući određene delove ako se mučite da razumete, ili podvlačeći važne tačke da biste ih kasnije ponovo pogledali. Slušalac koji ima poteškoća da prati određenu poentu mora da pauzira i premotava, što je manje precizno od prelistavanja strane i može da prekine tok slušanja, otežavajući razumevanje.“
Takođe je često lakše održati fokus dok čitate, jer čitanje zahteva vašu punu pažnju. Podkasti nude više prilika za multitasking, a time i za ometanja.
Verovatno je to razlog zašto su „studenti koji su čitali materijal postigli znatno bolje rezultate na testu od onih koji su isti materijal slušali,“ navodi Del Tufo.
Čitanje pobeđuje podkaste
Vremenom, kako neuronaučnici tvrde potkovani istraživanjima, pažljivo čitanje sa razumevanjem trenira vaš mozak, trenira koncentraciju i složeno razmišljanje. „Šta to znači za nas kao društvo ako odlučimo da odustanemo od vežbanja tih veština i izaberemo da većinu informacija primamo usmeno, ostaje tema za debatu“ piše Levic. Ali nauka je jasna: za svakog pojedinačno je važno kako prima informacije. Slušanje je možda lakše uklopiti u savremen zauzet život. Podkasti i videa mogu biti briljantni, duhoviti ili inovativni. Međutim, kada je reč o složenim materijalima, o sadržajima koji su kompleksni i koje treba razumeti i zapamtiti, slušanje ne može da zameni staromodnu knjigu.
Glas javnosti /B07S
SKINI APLIKACIJU
