NE MOŽE POTRESNIJE! Nada Milić u ratu 1999. godine izgubila dva sina, treći preminuo od tuge za braćom! (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Nada i Dragoljub Milić imali su tri sina.
Srđana i Bobana (26), rođene u istom danu. I Gorana, dve godine starijeg.
U Prištini su živeli. Kad su sazreli da odluke donose sami, Goran se opredelio za ekonomiju, radio je na carini. A, dvojac mlađih, posle osnovne, upisao je Vojnu gimnaziju u Beogradu, posle su školovanje nastavili na Vojnoj akademiji. Srđan je poželeo da što pre obuče oficirsku uniformu, preusmerio se na jednogodišnje školovanje i završio u činu potporučnika, artiljerca. Boban, u činu poručnika, diplomirao je na Akademiji Kopnene vojske, smer pešadija.
Boban Milić
Bili su sigurni da za njih počinje novi život. Onda je počeo novi rat. Strašniji nego ikad. Počelo je novo vreme. Vreme smrti i razaranja. NATO je napao SRJ. Prve bombe su pale na Kosovo i Metohiju. Blizanci Milića bili su u prvim redovima odbrane. Srđan u 125. motorizovanoj brigadi, Boban u 72. bataljonu Prištinskog korpusa, i, početkom aprila, među prvim žrtvama upisanim u herojsku odbranu Kosmeta, te, 99.
Srđan Milić
- Srđan je 1. aprila iz Srbice teško povređen dovezen u prištinsku bolnicu, a onda na VMA. Izdržao je tri dana. Četvrtog uveče su nam javili. Popadali smo od bola, suprug i ja. Goran nije verovao dok nismo otišli da ga prepoznamo. Boban još nije saznao. Kako i ko da mu javi. Kako da se rastanu, kad su bili nerazdvojni i kad nisu bili zajedno. Uspeo je ipak da ga poseti na VMA. Dozivao ga. Nas hrabrio. Vidim ja, osećam: "Ti, sine moj, samo nas tešiš. Tešiš i sebe..." A, kad smo Srđana ispratili Boban, jedva se odvajajući od groba, pruža mi sveću, kaže: "Majko, kad upalite za brata, upalite i za mene." Vratio se u svoj bataljon...
Goran Milić
Ni 10 dana nije bilo, punih, on je poginuo na prevoju Volujak kod Đakovice. I njega smo sahranili u Prištini. A gde ćemo? Mila naša deca, lepi naši božuri... Kuda će? Pali su za Kosovo, tu i neka počivaju, a blizu nas. Da im cveće zalivamo. Da ih dozivamo.
Koji dan nakon što su Milići sahranili drugog sina, stigla je vest da su bezumnici počeli da razvaljuju srpske grobove u Prištini. Gotovo istovremeno i preporuka Srbima da napuste grad kako bi sačuvali živote. Nada i Goran su otišli u Kraljevo, a Dragoljub se javio Vojsci. "Želeo sam na metak, ali me ostavio da patim", govorio je.
Dragoljub Milić
Ponovo Nadino sećanje:
- U Kraljevu, ni Dragoljub ni ja, danima nismo spavali. Voleli bismo da nam dođe san i oni u snu. Kasnije su dolazili, ali kratko, kao da je neko udesio da baš tada sna nema. Nas je morilo šta je s njihovim grobovima. Molili smo, preklinjali da im grobove preselimo u Kraljevo. I uspeli smo. Išla sam po mrtve sinove. Dragoljub nas je čekao u Merdaru. Ali nismo uspeli da se smirimo. Da makar malčice zalečimo rane... Morilo me što je Goran vidno venuo za braćom. I prepuče mu srce za braćom 13. maja 2000. A bio je pred ženidbom. Nesreća naša, treća. I tri rane, žive.
Glas javnosti/Novosti
SKINI APLIKACIJU
