Neki đaci se vraćaju u klupe, drugi i dalje ne znaju šta ih čeka: Ovo su tri moguća scenarija za kraj školske godine
Autor: Glas javnosti
Ministarstvo prosvete uputilo je prethodne nedelje dopis svim osnovnim i srednjim školama u kome se precizira na koji način će biti obračunate zarade za februar 2025. godine, a između ostalog, u dopisu se navodi da je potrebno dostaviti plan nadoknade časova ukoliko je bilo umanjenja istih. Rok za dostavljanje tog plana Ministarstvu prosvete ističe danas, 3. marta. Neke škole u Beogradu poslale su
Podsetimo, Ministarstvo prosvete prethodne sedmice uputilo je dopis svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji u kom se navodi da su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete zauzeli stav da se zarada za januar isplati bez umanjenja za dane štrajka ili obustave nastave i da su svi prosvetni radnici dobili celokupan iznos plata za taj mesec. Ipak, kada je reč o obračunu plata za februar, potrebno je da se broj časova rada za taj mesec obračunava prema evidenciji o ostvarenim efektivnim časovima rada za svakog zaposlenog u okviru četrdesetočasovne radne nedelje.
Kako su naveli iz resornog ministarstva u pomenutom dopisu, ukoliko je bilo umanjenja efektivnih časova rada za februar, potrebno je dostaviti plan nadoknade časova nadležnoj školskoj upravi najkasnije do 3. marta 2025. godine. Taj rok ističe danas, a ministarstvo je navelo da će se nakon realizacije plana nadoknade izvršiti korekcija zarade za nadoknađene časove iz februara meseca.
Pojedinim roditeljima stigle poruke, deca se vraćaju u klupe
Kako za "Blic" svedoče pojedini roditelji iz Beograda, juče tokom dana stigle su im poruke iz škola u koje se deca danas vraćaju nakon više sedmica obustave.
"Stigle su nam poruke da će sa decom ići polako sa obavezama, da ne treba da brinemo", kaže jedna Beograđanka za "Blic".
Međutim, povratak u školske klupe zavisi individualno od škola, te još uvek nije poznato kada će se svi đaci vratiti u uobičajene tokove, ali ni kada će početi nadoknada časova, kao ni kako će to biti izvedeno bez prevelikog opterećenja po učenike.
U najnepovoljnijem položaju su svakako osmaci, kojima se školska godina inače ranije završava i koji još imaju i završni prijemni, ali i za maturante u srednjim školama koji konkurišu na neke od stranih fakulteta.
Koje su opcije za nadoknadu časova
Podsetimo, kako smo već pisali, a prema anketama koje smo sproveli u školama, za sada postoje tri opcije nadoknade:
Plan nadoknade nastave svaka škola šalje Ministarstvu prosvete, koje taj plan treba da odobri. Međutim, ključno pitanje je koji je krajnji rok da se sa tim krene da bi to sve imalo smisla i da ne bude previše opterećujuće za đake, a naročito osmake.
Recimo, ako bi se nastava u onim školama gde neki oblik štrajka ili obustave nastave postoji vratila u normalu na primer 10. februara, pretpostavka je da do kraja školske godine, što je u junu, ima dovoljno vremena da se primeni neki oblik nadoknade nastave. Ali šta u slučaju da se nastava ne normalizuje do recimo sredine ili krajem marta? Tada ima manje vremena do kraja školske godine i samim tim i manje vremena da se propušteno nadoknadi na smislen način.
U srednjim školama i gimnazijama drugačija situacija
Kada su u pitanju srednje škole, kaže da je situacija drugačija, rekao je za "Blic" Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije.
- Intenzivirana nastava u srednjim školama zove se kombinovani vid nastave. Takav vid nastave podrazumeva da se u okviru istog časa koji traje 45 minuta istovremeno obrađuju nove nastavne jedinice i ponavlja prethodno gradivo kako bi učenici bili ocenjeni. U srednjim stručnim školama postoji mogućnost da se deo teorijske nastave nadoknadi kroz praktičnu nastavu. Ipak, gimnazije su u specifičnoj situaciji jer su učenici preopterećeni i svaki dan imaju po sedam časova, tako da tu ne bi moglo da se ide na tu varijantu sa sedmim časovima, već sa kombinovanim vidom nastave ili produžetkom - objašnjava on.
Slavica Đukić Dejanović: "Što pre da se uspostavi redovan proces rada"
Iz Ministarstva prosvete su nas obavestili da je ministarka Slavica Đukić Dejanović nastavila razgovore sa direktorima osnovnih i srednjih škola u kojima je potpuno ili delimično obustavljen rad. Tom prilikom, kako se navodi, ministarka Đukić Dejanović je naglasila da "deci ne možemo da oduzmemo pravo na obrazovanje" i da je važno pronaći modalitete da se deca vrate u đačke klupe i završe školsku godinu".
Ona je navela da je važno učenicima omogućiti da se pripremaju za završni ispit, kome prethodi probni završni ispit, prema kalendaru obrazovno-vaspitnog rada predviđen za 21. i 22. mart 2025. godine. A što se tiče rokova, ministarka je ponovila da je potrebno da se "što pre uspostavi redovan proces rada i naprave planovi nadoknade časova".
Određen datume je spominjao ranije na Blic TV pomoćnik ministarke prosvete Milan Pašić: "Ustalili smo se na pet odsto škola koje su u potpunoj obustavi nastave. Duboko smo uvereni da ćemo nekako svi sazreti u ovom periodu i da će se stvari normalizovati do probe male mature".
"Bilo bi dobro da se sve reši do 21. i 22. marta"
- Probni test za završni ispit je predviđen za 21. i 22. mart. Mi sagledavamo celu situaciju. Postoje različite mogućnosti za pripremu. Mnogi ne znaju da postoji e-vežbaonica, portal za pripremu završnog ispita, koji se može koristiti i za spremanje kontrolnih zadataka - kaže Pašić.
Ističe i da kolege koje su u obustavi nemaju pravo na potpunu obustavu nastave, već imaju pravo na štrajk. On je izrazio nadu i duboko uverenje da "ćemo svi sazreti u ovom periodu i da će se situacija u prosveti razrešiti do 21. i 22. marta".
Aleksandar Markov, bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija, osvrnuo se na ovu izjavu i na izjavu Milana Pašića:
- Saglasan sam da bi situacija bila nezgodna za sve ako bi se desilo da ova obustava potraje do polovine marta ili i duže. To je praktično nenadoknadivo dostupnim modelima nadoknade nastave, jer bismo imali polovinu januara, februar i skoro ceo mart za nadoknadu. Ipak, to ne znači da nećemo imati kraj školske godine na vreme - kaže on za "Blic".
Ako se krene na vreme, mali maturanti neće biti u problemu
Ivan Ružičić, predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, smatra da je produžetak školske godine realna mogućnost i da za to ima prostora. On je dodao i da se školska godina može produžiti najviše za pet dana, pošto se škola za većinu učenika, osim za maturante, završava 20. juna, a 28. se dele knjižice.
O tome kako bi nadoknada uticala na male maturante govorio je i Dejan Pavković, direktor OŠ "Jovan Sterija Popović" u Novom Beogradu.
- Za pripremnu nastavu malih maturanata ima vremena, zato što se održava kad završe nastavu u junu. To su te dve nedelje kad nakon kraja školske godine dolaze na pripremnu nastavu za mature. Nastavnici su tada svakako tu, a učenici dolaze na one časove iz predmeta koje će polagati - kaže on za “Blic”.
Pavković se osvrnuo i na nadoknadu nastave u osnovnim školama.
- Neke škole su u blokadi, pojedine rade delimično, a druge sprovode zakonski štrajk od 30 minuta, i mislim da nema potrebe da takve škole nadoknađuju išta. Da bi nadoknade bilo, bitno je da škole (koje su u blokadi) rade, ali je važno da zakonski štrajk ne traje predugo, jer bi onda to bilo problem nadoknaditi - naglašava Pavković, i dodaje:
- Nije ovde pitanje uzimanja para prosvetnim radnicima zato što nisu radili, jer deci ne znači ništa ako neće imati časove. Mi smo tu, na kraju, zbog dece, bez obzira kako se ko sad u štrajku ponaša.
"Deca će svakako ostati uskraćena"
Prema rečima Aleksandra Markova, nadoknada će učenicima omogućiti da uz minimalne posledice i pomeranja u najkraćem roku završe školsku godinu.
- Nijedan način nadoknade naprosto nije dovoljno dobar da se nadoknadi ovo što je izgubljeno. Sama nadoknada će više biti stvar formalnosti. Pitanje je kako će oni na taj način nešto i naučiti. Deca će da prelete to gradivo, samo da budu ocenjeni i da završe školsku godinu - kaže za "Blic" Markov.
Kako kaže, "učenici neće moći da nadoknade izgubljeno vreme u školi u smislu znanja i socijalizacije sa vršnjacima".
Problem za srednjoškolce koji bi da studiraju u inostranstvu
Markov još ističe da produžetak školske godine možda najproblematičniji kada je reč o maturantima u srednjim školama.
- To ne bi bio problem za maturante koji planiraju studije u Srbiji, koji će svakako morati da prate šta se dešava sa fakultetima koji su u blokadi i koji će možda morati da pomeraju rokove za prijemne ispite. Nasuprot tome, u problemu je značajan broj maturanata gimnazija koji se odluče za studije u inostranstvu. Zbog toga kraj školske godine, ako do toga dođe, ne bi trebalo pomerati puno, jer fakulteti u inostranstvu neće prilagođavati svoje rokove - kaže za "Blic" Aleksandar Markov.
Glas Javnosti/ B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
