Nemačka olakšala odlazak kvalifikovanih radnika iz Srbije i regiona

Procenjuje se da je u Nemačkoj oko dva miliona upražnjenih radnih mesta, što vlada te zemlje želi da reši uvozom radne snage. Nemačka vlada je prošle godine uvela zakon o useljavanju kvalifikovanih radnika (FEG), čije odredbe postepeno stupaju na snagu. Počinje treća faza, čija je svrha privlačenje kvalifikovane strane radne snage sa Zapadnog Balkana.

- Ova faza je posebno interesantna za stručnjake zanatskih zanimanja, jer se, između ostalog, od 1. juna udvostručila kvota za ljude sa Zapadnog Balkana sa 25.000 na 50.000 - navodi sindikat ZDH.

Konkretno, to znači da će 50.000 građana Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije imati lakši pristup nemačkom tržištu rada, bez dokazivanja stručne kvalifikacije.

Iako bi nekom moglo da zvuči kao dobra vest, poslodavci u Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana mogli bi da osete ozbiljne posledice odliva radne snage, u ionako deficitarnim zanimanjima, za koje već teško pronalaze majstore.

Srbiji nedostaju građevinski radnici svih profila, na hiljade vozača, a kako se bliži letnja sezona sve više će biti upražnjenih radnih mesta i u restoranima. I berba je svake godine sve problematičnija, jer nema dovoljno sezonskih radnika u poljoprivredi. Ovaj problem, koji je za mnoge poslodavce postao noćna mora.

U Srbiji je nezaposlenost u prvom kvartalu 2024. bila 9,4%, a ni 52.000 radnih dozvola stranim radnicima prošle godine nisu umanjili potražnju za radnom snagom. Prema procenama, i dalje nedostaje 20.000 profesionalnih vozača u teretnom i transportnom saobraćaju, kao i radnika svih profila u građevinarstvu, mada ni u drugim sektorima nije mnogo bolje.

Najnovije rešenje koje će se primenjivati u Nemačkoj je nastalo izmenama zakona iz 2016. koji je građanima Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije već omogućen lakši pristup nemačkom tržištu rada.

Zakon je prošle godine proširen i izmenjen i stupa na snagu u fazama. Izmene se ne odnose na poslove čije je obavljanje zakonski povezano sa nostrifikacijom diplome, na primer, akademske profesije kao što je medicina.

Po zakonu, svako ko je stekao određenu stručnu spremu moći će da radi isti posao u Nemačkoj, piše Albanian post.

"Karta šansi" za traženje posla zasniva se na dodeljivanju bodova po različitim kriterijumima, kao što su kvalifikacije, znanje nemačkog ili engleskog, radno iskustvo, veze sa Nemačkom, godine starosti i eventualno porodica domaćina.

Treća faza zakona olakšaće stranim radnicima koji će biti angažovani da sa sobom dovedu članove porodice.

Nemački savezni zavod za zapošljavanje izdavaće dozvole za zapošljavanje unapred, a poslodavci će moći da zatraže dozvolu za rad putem interneta.

Nakon što Agencija da saglasnost, potencijalni radnik sa Zapadnog Balkana će moći da podnese zahtev za nemačku boravišnu i radnu vizu kod nadležnog konzularnog predstavništava.

ZDH je naglasio da uspeh zakona, koji treba da privuče hronično deficitarnu stručnu radnu snagu u Nemačkoj, zavisi uglavnom od brzine i efikasnosti institucija.

- Da bi mala preduzeća imala koristi od regulative Zapadnog Balkana, moraju se uvesti brze i efikasne administrativne procedure u nemačkim predstavništvima u inostranstvu i nemačkim službama za strance - kažu iz tog udruženja.

Nemačka je izgubila oko dva miliona ljudi starosti od 20 do 64 godine od 1998. godine, prema analizi podataka Ujedinjenih nacija, koje je objavio Fajnenšl tajms. U narednoj deceniji, najveća ekonomija EU će izgubiti još 10% svog radno sposobnog stanovništva, što je oko pet miliona ljudi.

U februaru je nemački ministar ekonomije Robert Habek označio nedostatak radne snage kao najveći rizik za ekonomski rast zemlje. Nemački eksperti procenjuju da bi nedostatak radnika mogao koštati Nemačku 49 mlrd EUR izgubljene proizvodnje u 2024. godini.


Glas javnosti/ R02S