Novine u zdravstvu: Država plaća lekarima da operišu vikendom kako bi se rešile liste čekanja
Autor: Glas javnosti
Timovi zdravstvenih radnika koji rade na rešavanju lista čekanja, mogu da rade popodne, subotom i nedeljom i da im se to računa kao plaćeni prekovremeni rad
Država već duže pokušava da reši problem listi čekanja na pojedine operacije i dijagnostiku, ali u tome ne uspeva. Prema poslednjim podacima objavljenimm na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje trenutno je na listi čekanja 36.183 pacijenta. Najviše pacijenata čeka na operacije kolena 16.487 i operacije kuka 9.998. Čeka se i na operacije na srcu, ali i snimanja skenerom i magnetnom rezonancom.
Kako bi konačno rešili ovaj problem Vlada Srbije je poslednjih dana prošle godine dala saglasnost direktorima zdravstvenih ustanova, gde postoje liste čekanja, da donesu odluku o preraspodeli radnog vremena.
A šta to u praksi znači? Timovi zdravstvenih radnika koji rade na rešavanju lista čekanja, mogu da rade popodne, subotom i nedeljom i da im se to računa kao prekovremeni rad, a država će im sve platiti.
Do sada zakonska regulativa nije dozvoljavala da zdravstveni radnici imaju više od 40 sati mesečno prekovremenog rada, zapravo toliko je maksimalno moglo da im se plati. Nova saglasnost Vlade Srbije koja je stigla direktorima znači da zdravstveni radnici mogu imati prekovremeno 50, 60 i više sati.
"Zdravstvenim radnicima koji rade na eliminaciji liste čekanja omogućeno je da rade više od 40 sati mesečno prekovremeno. To znači da će moći da ostaju posle smene ili da dođu vikendom i da rade operacije. Sve to će im država platiti. Zakonom je do sada bilo predviđeno da zdravstveni radnici maksimalno mogu da rade 40 sati mesečno. Sada će moći da idu i preko toga. Svakog meseca se vodi evidencija i koliko su lekar ili instrumentarka radili prekovremeno, sve to ulazi obračun zarade", kaže za RT Balkan dr Nebojša Dimitrijević, direktor OB Leskovac.
Navodi da su do sada popodne u toj zdravstvenoj ustanovi radili samo hitne operacije - povrede, traume, a da sada zakazuju i pacijente sa liste čekanja. Na operacije kuka kod njih se čeka šest meseci, a na koleno do godinu dana.
Dimitrijević kaže da su lekari zainteresovani da rade prekovremeno, jer im se to više isplati nego da rade popodne u privatnim zdravstvenim ustanovama, kako navodi.
"Na svaki prekovremeni sat plaćaju im se kompletni doprinosi, što će sutra značiti i veću osnovicu za penziju. To je dodatni motiv da se angažuju i da rade prekovremeno u svojim zdravstvenim ustanovama. Kod privatnika to nemaju", pojasnio je on.
Problem sa listama čekanja eskalirao je tokom kovida. Mnoge bolnice, poput Instituta za ortopediju Banjica gde se rade operacije kuka i kolena, bile su u kovid sistemu. Tokom kovida nisu rađene operacije pacijentima koji su na listama čekanja, već su samo rešavana urgentna stanja.
Milovan Bojić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje kaže da u toj ustanovi više ne postoje liste čekanja i da su to uspeli dobrom organizacijom posla.
"Pre osam godina, kada sam po drugi put došao kao direktor u Dedinje, operacije na srcu su se čekale četiri i po godine, elektrofiziološke operacije ablacije pet godina, druge procedure od tri do četiri i po godine. Danas smo čekanje sveli na manje od mesec dana. Mesec dana nije lista čekanja, već prilika da pacijent sredi sve što mu treba", rekao je Bojić za RT Balkan.
Kaže da je država uložila mnogo u zdravstvenu infrastrukturu Srbije, da moderne bolnice i klinički centri niču svuda i da ta velika ulaganja treba "staviti u upotrebnu funkciju pacijentima".
"Ova tema podrazumeva i nešto drugo, a to je da se prekovremeni rad može organizovati unutar zdravstvene ustanove. Kada sam bio ministar, pre četvrt veka, ostavio sam taj plan i program jer mislim da je to mnogo sigurnija pozicija. Svakom hirurgu je bolje i sigurnije da operiše pod krovom svoje zdravstvene ustanove, gde zna kapacitete i mogućnosti anestezije, radiologije, biohemije, transfuzije i svih drugih pratećih stvari koje život znače po pacijenta i pozitivan ishod za intervenciju", naveo je on.
Dodao je da pozdravlja odluku Ministarstva zdravlja i da imaju njegovu maksimalnu podršku.
"To je intencija prema dopunskom radu unutar zdravstvenih ustanova. Ukoliko ne može da se stigne u okvirima regularnog radnog vreme, znači treba da rade dopunski i dopunski to treba platiti", rekao je Bojić.
U Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje prošle godine je urađeno 3.000 velikih operacija na srcu, što je najviše u Evropi.
"Vrlo sam ponosan na posao koji smo uradili i posebno ponosan na svoj tim i svoju ekipu. Zaista su sjajni", zaključio je Bojić.
Glas javnosti R02S
SKINI APLIKACIJU
