Novo istraživanje otkrilo iznenađujuće činjenice o zemljotresima: Kako nastaju razorni potresi i na koji način naučnici predviđaju katastrofe

Zemljotresi su neke od najrazornijih katastrofa koje naša planeta može da izazove. Novo istraživanje koje je objavljeno u časopisu "Nature", pruža jedinstven uvid u to kako uopšte dolazi do potresa, a naučnici koji su na njemu radili ističu da je proces drugačiji od onoga što se do sada mislilo. Istovremeno, istraživači poručuju da otkriveni podaci mogu da doprinesu tome da se seizmička aktivnost

Novo istraživanje otkrilo je detalje o tome kako dolazi do zemljotresa: spor i stalan period pomeranja na dobro definisanoj tački u Zemljinoj kori je neophodan okidač za džinovske seizmičke događaje.

Meštani Ostružnice 27 godina prelaze magistralni put preko duple pune linije, čekajući rešenje nadležnih institucija

- Naši nalazi izazivaju i usavršavaju konvencionalne modele dinamike rupture. Pokazujemo da su spori, aseizmički procesi preduslov za seizmičke rupture, vođeni lokalizovanim stresom i geometrijskim ograničenjima. Ovo ima duboke implikacije za razumevanje kada i kako zemljotresi počinju - kaže fizičar Džej Fajnberg sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

Kako piše u istraživanju koje je objavljeno u časopisu "Nature", da bi došlo do tremora, slabosti u kori treba da se ugrade u pukotinu koja može iznenada da popusti. Mnoga prethodna istraživanja su pokazala da stvaranju ove pukotine prethodi niz sporih pokreta koji ne tresu okolne stene. Međutim, detalji ovih procesa su se oslanjali na generalizacije, često u dvodimenzionalnom prostoru, koji možda neće otkriti prelaze u 3D svetu.

Tim koji su predvodili fizičari Džej Fajnberg i Šahar Gvircman sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu pokušao je da shvati ulogu ovog sporog, aseizmičkog stresa u konačnom oslobađanju aktivnosti zemljotresa, koristeći eksperimentisanje i teorijsko modeliranje, kako bi istražili kako se proces razvija.

Jedna vrsta karakteristike, koja je neophodna da bi se zemljotres dogodio, jeste ruptura koja obezbeđuje žarišnu tačku za elastičnu energiju unetu spoljašnjim opterećenjem. Bez pukotina, nema načina da se stres pojača, što znači da neće doći do iznenadnog oslobađanja energije.

Istraživači su proučavali pukotine u jednoj, dve i tri dimenzije, kao i mehaniku malih pomeranja u kori poznatih kao puzanje. Njihovi nalazi su pokazali da su male, sporo pokretne, dvodimenzionalne mrlje frikcionog kretanja prvi koraci ka potresu. Nakon perioda sporog, stabilnog puzanja na tačkama stresa, ove zakrpe se postepeno šire i eskaliraju do tačke seizmičke rupture.

Zemljotres pogodio Srbiju: Potres u Dimitrovgradu

Ovo istraživanje, navodi sajt "Science Alert" pomaže naučnicima da bolje razumeju trenje uopšte, ali takođe pruža ključne informacije koje bi mogle da pomognu stručnjacima da predvide seizmičku aktivnost i događaje u budućnosti.

- Osim važnosti za frakturu i snagu materijala, ova nova slika dinamike nukleacije rupture direktno je relevantna za dinamiku zemljotresa. Sporo, aseizmičko kretanje uvek mora da prethodi brzoj seizmičkoj rupturi. Teorija može pružiti novi okvir za razumevanje kako i kada zemljotresi nastaju - pišu istraživači.




Glas Javnosti/ B06S

SKINI APLIKACIJU