NUNS, ANEM i Lokal pres: Izmene tri ključna medijska zakona problematične za slobodu medija

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i udruženje Lokal pres izrazili su danas duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena tri ključna medijska zakona.

To su Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakon o elektronskim medijima (ZEM) i Zakon o javnim medijskim servisima (ZJMS), čiji je predlog Vlade danas usvojio skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, a o kojem će poslanici odlučivati sutra.
 
Proces koji traje više od godinu i po dana doveden je u završnu fazu kroz neprihvatljivo ubrzan postupak, kratke rokove i uz izostanak transparentnosti, sve pod izgovorom usklađivanja sa preporukama Evropske komisije, piše u zajedničkom saopštenju.
 
Te novinarske organizacije podsetile su da su komentari Evropske komisije na predložene nacrte zakona stigli u decembru 2023, a Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je tek krajem 2024. odlučilo da na njih odgovori i formira radne grupe.
 
Ove grupe imale su izuzetno kratak rok za rad, bez uvida u verzije nacrta koje su poslate u Brisel, piše u saopštenju.
 

Takođe, uprkos ponovljenim zahtevima novinarskih i medijskih udruženja da se organizuje javna rasprava o najnovijim izmenama ZJIM-a i ZEM-a, Ministarstvo je odbilo taj predlog, navodi se.
 
"Način na koji je ovaj proces sproveden, kao i izmene koje su usvojene vode ka daljem urušavanju medijskih sloboda i ozbiljno narušavaju smisao demokratskih procedura", navodi se.
 
 Najnoviji predlozi Ministarstva za izmene članova 84 i 85 Zakona o javnom informisanju i medijima, koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje o krivičnim postupcima, izmenjeni su u skladu sa predlozima NUNS-a, ANEM-a i Lokal presa.
 
Ta udruženja su ukazala da prethodne formulacije dodatno ograničavaju novinare i nisu usklađene sa evropskim standardima.
 
Ipak, izmene koje se odnose na oblast javnih nabavki i vlasništva u medijima i dalje ostaju problematične i predstavljaju korak nazad za slobodu medija, navodi se.
 
Javne nabavke i dalje ostaju bez detaljnog uređivanja usluga, ne propisuju se uslovi pod kojima se one mogu nabavljati, ne utvrđuje mehanizam kontrole i ne upućuje na primenu Zakona o javnim nabavkama, dodaje se.
 
 Sve to ostavlja mogućnost zloupotrebe i favorizovanje određenih medija, suprotno evropskim standardima i suprotno zahtevima Evropske komisije, piše u saopštenju.
 
NUNS, ANEM i Lokal pres su u poslednjim komentarima na ZJIM ponovo istakli neprihvatljivo vraćanje države u vlasništvo medija, koje nije u skladu sa Medijskom strategijom.
 
U saopštenju su ponovo ukazali da član 39a uvodi određene obaveze za medije u (neposrednom ili posrednom) vlasništvu subjekata poput Telekoma, ali bez nezavisnog nadzora i sankcija za njihovo kršenje.
 
"Ranije smo upozoravali da se oslanjanje isključivo na samoregulaciju u medijima pod državnom kontrolom ne može smatrati garancijom uređivačke nezavisnosti, već može legitimisati politički uticaj", navodi se.
 
 Izmene Zakona o javnim medijskim servisima donose određene pozitivne promene, ali, kako se navodi, ipak, poslednje izmene usvojene nakon komentara udruženja ostaju površne i ne dotiču suštinska pitanja, kao što su uređivačka nezavisnost i koncentracija moći.
 
Programski savet formalno bira Poverenika za prava gledalaca i slušalaca, ali ta funkcija ostaje marginalizovana – poverenik je angažovan honorarno i nema ovlašćenja da samostalno pokreće postupke, dodaje se.
 
Ključni problem i dalje predstavlja koncentracija moći u rukama generalnog direktora, budući da Upravni odbor i dalje nema odlučujuću ulogu u imenovanju uredničkog kadra, navodi se.
 
Nova pravila o budžetskom finansiranju javnih servisa, uprkos deklarativnoj zabrani političkog uticaja, ostavljaju prostor za zloupotrebe, posebno zbog nejasno definisanih kategorija poput projekata od posebnog društvenog značaja, dodaje se.
 
 Iako se u posednjim komentarima NUNS-a, ANEM-a i Lokal presa ponovo insistira da se izmeni Zakon o elektronskim medijima i unapredi deo koji se odnosi na izbornu kampanju, još jednom je propuštena prilika, navode udruženja.
 
I dalje se sistemski izostavljaju jasna pravila za ključne fenomene koji oblikuju medijski pejzaž tokom izbornih kampanja – prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i politički marketing ostaju van regulatornog okvira, navodi se.
 
Na ovaj problem godinama unazad ukazuju brojne domaće i međunarodne organizacije i institucije koje prate izborne procese u Srbiji, označavajući ga kao jednu od najvećih prepreka za fer i ravnopravno informisanje građana, poseća se.
 
Netransparentan proces izmena zakona, uz ignorisanje ključnih problema, dodatno ugrožava slobodu medija i demokratske principe, piše u saopštenju.
 
Neophodno je hitno preduzeti konkretne korake ka uspostavljanju fer i transparentnog medijskog okruženja, u skladu sa evropskim standardima, uz punu odgovornost svih relevantnih institucija, navodi se.
 
"Samo kroz transparentnost, dijalog i poštovanje pravila možemo obezbediti nezavisne medije koji služe interesu građana i demokratiji", poručuju Nezavisno udruženje novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i udruženje Lokal pres.

Glas javnosti/N01S