U peticiji i otvorenom pismu koje je prosleđeno vladiki navodi se da “duhovne usluge ne bi trebalo da budu predmet trgovine”.
“Svetenje vode je obred koji ima duhovno značenje i ne bi trebalo da bude komercijalizovan. Ovakva praksa može umanjiti značaj i svetost obreda, dovodeći u pitanje autentičnost duhovne zajednice. Zbog navedenih razloga, tražimo od nadležnih organa da preispitaju praksu naplaćivanja ovih usluga i da se usvoje smernice koje će omogućiti besplatno pružanje duhovnih usluga svim vernicima”, navodi se u pismu prosleđenom vladiki.
Parohijani iz naselja Rade Žunić u Leskovcu, kojima trenutno služi Slaviša Stanojević, tvrde da je ovaj sveštenik insistirao da mu plate za svetenje vode po pomenutoj ceni, pa da ih je čak i vređao kada bi mu rekli da nemaju taj novac.
“Danas je još jedna kuća vratila oca Slavišu i rekla da će zatražiti vodu u crkvi zbog tarife koju je sam odredio. Ucenom poput ‘A, ne, crkva će vas poslati opet kod mene’ inisistirao je na daljem svećenju. Nakon što mu je još jednom rečeno da nisu potrebne nikakve usluge, rekao je ‘Pa dobro, ajde daj koliko imaš!’.Nadam se da je imao bar malo stida pri odlasku nakon trećeg odbijanja”, stoji između ostalog u propratnom pismu vladiki koje je potpisala Milica Jovanović, žiteljka ovog naselja.
Njen komšija Milan kaže da je i on oterao iz kuće ovog sveštenika nakon što mu je uputio zajedljive komentare jer je spremio da mu da svega 500 dinara za svetenje vode.
“Insistirao je da bude 1.500. Kad sam mu rekao da nemam više, kazao mi je ‘A za duvan imaš’. Odgovorio sam mu da imam para sigurno ne bih motao cigarete i zamlio sam ga da napusti moju kuću”, kaže ovaj čovek za Rešetku.
Aleksandar Jovanović iz ove parohije ogorčen je na sveštenika Slavišu još od trenutka kada je sahranjivao majku.
“Bilo je mnogo ljudi na sahrani, a kada je Slaviša to video, ušao je u kapelu, postavio neku ikonu i naređivao svakome ko je prišao da se oprosti od pokojnice da na nju stavi prilog za obnovu neke freske. Nije rekao ko je. Ljudi su stavljali novac. A ja, skrhan bolom zbog smrti majke, tada nisam imao vremena da se raspravljam sa njim i da ga pitam da li je to novac zaista namenjen za tu neku fresku ili za njegov džep, na šta izražavam sumnju. Evo, sada pitam vladiku, šta on misli. Neka ispita tu situaciju i neka mi njegovo Preosveštenstvo odgovori”, moli Aleksandar.
U pismu prosleđenom vladiki se dalje navodi da su parohijani bili prezadovoljni prethodnim sveštenikom, da ga je većina smatrala čak i članom porodice, te da im nije jasno zbog čega je on premešten.
“Uz sve dužno poštovanje Vaše Preosveštenstvo, oprostimo ocu Slaviši, ali vratite mir našoj parohiji”, konstatuje se na kraju pisma.
Pokušali smo do zaključenja ovog teksta u nekoliko navratada dođemo do komentara samog sveštenika Slaviše povodom ove situacije, ali on uporno nije odgovarao na naše pozive.
Pedesetosmogodišnji protonamesnik Slaviša Stanojević, kako se navodi na sajtu Eparhije niške, u čin đakona rukopoložen je 1989. godine i postavljen sa eparhijskog službenika i đakona pri Sabornom hramu u Nišu. U prezviterski čin rukopoložen je 1993. godine i postavljen na sedmu leskovačku parohiju.
Stanojević je u svojoj ranijoj karijeri bio jedan od omiljenih leskovačkih sveštenika kada je 1998. godine organizovao prve časove veronauke pri Sabornom hramu u Leskovcu. Obnovio je i crkveni hor „Branko“, čiji je dirigent bio osam godina.
Ipak, ubrzo nakon toga parohijani počinju da se žale uz primedbe da njegovo služenje i nije primereno jednom sveštenom licu, kao i da sam određuje visoke tarife za svetenje vode po kućama.
Pop Slaviša počeo je da liči na sve, samo ne na običnog sveštenika. Do svojih vernika najčešće je dolazio skupim motorom koji je vozio u mantiji, pa je vremenom u šali stekao i nadimak Betmen.
Lokalni mediji su pisali i o tome da Slaviša na svadbama i krštenjima zna i da zapeva, i to iz sveg glasa. I to ne duhovne već novokomponovane pesme. Snimci tih nastupa ubrzo su postali viralni na društvenim mrežama.
Nije tajna da je bio i politički aktivan. Kao mladi paroh 1997. godine je u Sabornoj crkvi, posle bogosluženja na Badnje veče, pozvao okupljene vernike da se pridruže protestantima u centru grada zbog pokradenih lokalnih izbora od strane režima Sobodana Miloševića.
Godinu dana kasnije u svojim besedema je blagosiljao tadašnju vlast, što je tada zasmetalo lokalnoj opoziciji.
A 2019. godine kao bomba je odjeknula vest u medijima da je Uprava kriminalističke policije podnela krivičnu prijavu protiv njega zbog krivičnog dela napad na službeno lice, odnosno napad na inkasanta koji je kontrolisao njegov strujomer.
Krivičnu prijavu protiv sveštenika podnela je i Elektrodistribucija Leskovac zbog krađe struje.
Poslednji put je javno govorio 2021. godine kada je podržao proteste svojih sugrađana i komšija protiv gradnje stambene zgrade u parkiću iza “Madere”.
Glas javnosti/Rešetka