OPASNO: Svetleće patike, električne četkice...

Postrojenja za tretman otpada širom Evrope suočavaju se sa ozbiljnim problemom koji sve više ugrožava bezbednost njihovog rada i zahteva hitnu intervenciju — sve veći broj požara izazvanih litijum-jonskim baterijama koji se nalaze u mnogim svakodnevnim proizvodima.

Ovaj problem ne samo da povećava troškove rada, već predstavlja opasnost za radnike i životnu sredinu.

U fabrici za tretman otpada u Sidedu, koje se nalazi u regionu Lot na jugozapadu Francuske, svakog dana se prikupi, sortira i preradi do 80 tona kućnog i komercijalnog otpada. Međutim, za 266 zaposlenih u ovom objektu, glavni zadatak više nije samo prerada otpada, već i stalna budnost za potencijalno opasne predmete poput električnih četkica za zube, jednokratnih elektronskih cigareta ili polomljenih igračaka. Svi ovi predmeti sadrže litijum-jonske baterije, koje, ako se ne odlože na odgovarajući način, mogu izazvati požar, prenosi Blic, pozivajući se na Tportal. 

– Da ste me pitali pre 4 ili 5 godina, rekao bih da se požari dešavaju „s vremena na vreme“, ali sada rizik od požara definiše moj svakodnevni posao – priznao je Herve Koulaud, direktor zaštite životne sredine u fabrici u Sidedu.

Ukrajina: EU i dalje može da skladišti gas kod nas, uprkos ruskim napadima

Litijum-jonske baterije postale su ključna komponenta mnogih modernih proizvoda zahvaljujući svojoj maloj veličini i visokoj efikasnosti. Od muzičkih rođendanskih čestitki do pelena koje pište kada su previše vlažne, ove baterije su sveprisutne u našim životima. Međutim, kada ovi proizvodi više ne rade i budu bačeni, često se ne poklanja dovoljno pažnje pravilnom odlaganju baterija. Ako baterije ostanu unutar proizvoda i završe u postrojenjima za tretman otpada, mogu da izazovu katastrofalne požare.

Opasnost od požara u porastu

Prema francuskom ministarstvu životne sredine, broj prijavljenih požara u vezi sa litijumskim baterijama ili elektronskim otpadom se udvostručio između 2019. i 2023. u francuskim objektima za upravljanje otpadom. Većina ovog povećanja pripisuje se incidentima u kojima su litijumske baterije pomešane sa običnim otpadom.

Iako ovi podaci jasno pokazuju trend povećanja rizika, stručnjaci smatraju da bi stvarni broj incidenata mogao biti znatno veći. Baza podataka ministarstva zasnovana je na izveštajima kompanija, a mnogi incidenti ostaju neprijavljeni, posebno oni koje radnici uspevaju da sami kontrolišu pre nego što postanu ozbiljni. U fabrici u Sidedu, na primer, prijavljuju se samo oni incidenti u kojima su uključeni vatrogasci, dok se manji požari koje zaposleni uspeju da ugase bez pomoći spolja često ne beleže.

Uzrok požara nije uvek lako identifikovati, ali su litijum-jonske baterije često glavni osumnjičeni zbog specifičnih uslova u kojima požar izbija i vrste dima koji se proizvodi. Jean-Loup Oudin, direktor komunikacija u fabrici u Sidedu, rekao je da su litijumske baterije često povezane sa izvorom požara, ali je zbog prirode požara ponekad teško odrediti tačan uzrok.

Po prvi put od 2022. godine – Rusija je pretekla SAD

Slični trendovi se primećuju i u drugim evropskim zemljama kao što su Belgija i Holandija. Vendi de Vajld, izvršna direktorka holandske organizacije NVRD, koja predstavlja opštine i javna preduzeća odgovorna za lokalno upravljanje i sakupljanje otpada, rekla je da „svake nedelje imamo najmanje jedan požar u vozilu za sakupljanje otpada“. Ova izjava jasno pokazuje koliko su ovi požari postali česti i koliko je situacija alarmantna.

Finansijska i bezbednosna opterećenja objekata

Kako požari postaju sve češći, postrojenja za tretman otpada suočavaju se sa rastućim troškovima. Neophodno je nabaviti dodatnu zaštitnu opremu, obučiti osoblje za rad u vanrednim situacijama i pokriti rastuće premije osiguranja. U fabrici u Sidedu, na primer, dodatni troškovi izazvani merama zaštite od požara iznose između 300.000 i 400.000 evra godišnje, navodi Kulo. Ovi troškovi uključuju termo kamere, detektore dima i precizne vodene topove koji se mogu kontrolisati na daljinu, a sve u cilju smanjenja rizika od požara.

Osim toga, problem osiguranja dodatno otežava situaciju. U belgijskom regionu Flandrija, na primer, neka postrojenja neće moći da se osiguraju od januara 2025. zbog visokih cena osiguranja, rekao je portparol VVSG, udruženja flamanskih gradova i opština. Ovo ukazuje na ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze postrojenja i potrebu hitnih rešenja.

Litijum-jonske baterije: sveprisutan, ali opasan izvor energije

Problem sa litijum-jonskim baterijama nije samo u njihovoj rasprostranjenosti u svakodnevnim proizvodima, već i u nedostatku informacija o pravilnom odlaganju ovih proizvoda nakon što prestanu da rade. Mnogi potrošači nisu svesni da proizvodi koje svakodnevno koriste, kao što su elektronske cigarete za jednokratnu upotrebu, svetleće patike, dečije igračke i jakne sa ugrađenim punjačima za mobilne telefone, sadrže litijumske baterije. Kada ovi proizvodi prestanu da funkcionišu, često završe u opštem otpadu umesto da se pravilno odlažu.

Kit Hvaldimir za koga su verovali da je ruski špijun nađen mrtav

– Vidimo 20 odsto godišnje povećanje prisustva litijumskih baterija na potrošačkom tržištu – rekla je Vendi de Vajld. Međutim, ovaj rast nije uvek praćen neophodnim informacijama o bezbednom odlaganju. Prema njenim rečima, elektronske cigarete predstavljaju najveći problem jer potrošači često nisu svesni da se u njima nalazi baterija, pa ih jednostavno bace na uobičajeni otpad.

Kada se otpad sakuplja kamionima za smeće, obično se drobi kako bi se uštedio prostor u vozilu. Ovaj proces može oštetiti baterije unutar proizvoda, što može dovesti do njihovog pregrevanja i požara. Otpad takođe prolazi kroz mehaničke procese unutar postrojenja za preradu, što dodatno povećava rizik od oštećenja baterija i požara.

Požari izazvani litijum-jonskim baterijama: teško gašenje

Kada litijum-jonske baterije dožive oštećenje i pregrevanje, tzv „efekta toplotnog bekstva“. Ovaj proces uključuje nekontrolisano zagrevanje litijum-jonskih ćelija, koje mogu dostići temperaturu do 600 stepeni Celzijusa, što dovodi do samozapaljenja baterije.

– Možete oduzeti kiseonik iz vatre, možete ga poprskati vodom, ništa neće pomoći – izgoreće – objasnio je Kulo. „Sve što možete da uradite je da smanjite štetu tako što ćete odvojiti zapaljenu bateriju od ostatka otpada.“

Zbog toga je požare izazvane litijum-jonskim baterijama izuzetno teško kontrolisati i ugasiti. Ovi požari ne samo da uništavaju opremu i ugrožavaju bezbednost radnika, već izazivaju i značajne finansijske gubitke za postrojenja.

Evropska unija već godinama pokušava da se pozabavi problemom otpada unutar bloka, uključujući zabranu izvoza problematičnog otpada, smanjenje količine otpada od hrane i tekstila i recikliranje baterija kako bi se sačuvali plemeniti metali koji se koriste u njihovoj proizvodnji. Međutim, mnogi veruju da bi efikasniji zakoni o upravljanju otpadom mogli značajno da smanje rizik od požara.

Jedna od mogućnosti je proširenje postojećih pravila EU o proširenoj odgovornosti proizvođača na sve proizvode koji sadrže baterije. Trenutno, proizvodi kao što su mašine za pranje veša i mobilni telefoni već potpadaju pod ove zahteve, što znači da proizvođači moraju preuzeti odgovornost za odlaganje proizvoda koje prodaju, obično plaćajući odgovarajuće rešenje za odlaganje otpada.

– Kada proizvođači iznesu proizvod na tržište, oni takođe donose rizike na tržište, tako da bi trebalo da imaju bar neku odgovornost – primetio je de Vild.

Ova odgovornost može podstaći proizvođače da dizajniraju bolje i bezbednije proizvode i da građanima olakšaju da iz proizvoda izvade baterije pre nego što ih bace. Pored toga, EU bi mogla da uvede strože propise i standarde za odlaganje litijumskih baterija, kako bi se smanjio rizik od požara.

Podizanje svesti kao ključna mera

Iako su propisi i tehnička rešenja važni, u fabrici u Sidedu smatraju da je podizanje svesti potrošača o pravilnom odlaganju otpada ključno. „Prva stvar koju treba uraditi je da se podigne svest o sortiranju otpada i ne bacanju ovih predmeta u kantu za reciklažu. Možda izgleda jednostavno, ali to je prava prevencija’, naglašava Coulaud.

Podizanje svesti može uključivati obrazovne kampanje, bolje obeležavanje proizvoda koji sadrže baterije i uvođenje sistema za vraćanje ili reciklažu baterija u prodavnicama. Na ovaj način potrošači bi mogli pravilno da odlažu proizvode koji sadrže litijumske baterije, smanjujući rizik od požara u postrojenjima za tretman otpada.

Glas javnost/B10S 

SKINI APLIKACIJU