OTVORENO PISMO NOVINARA MILORADA KOMRAKOVA: Dinko, sinko, samo ti radi svoj posao!
Autor: Glas javnosti
Osobu, kojoj ću se potruditi da, u ovom tekstu, samo postavljam pitanja, nikad nisam upoznao. Srećom! Odaziva se na ime Dinko Gruhonjić, iz Novog Sada je. Kažu novinar, profesor Filozofskog fakulteta, izvršni direktor tzv. Nezavisnog udruženja Vojvodine (od koga!?) i drugih “značajnih titula i nagrada“. I ja da ne poznajem takvu „ljudsku gromadu“? A možda je bolje da tako, zauvek ostane! Evo, zašt
Rečenicu iz naslova ovog teksta izgovara starac, u srpskom filmu „Dara iz Jasenovca“, reditelja Gage Antionijevića, u sceni kada mu prilazi ustaški krvnik u logoru Jasenovac i udara ga maljem po glavi!!! To je samo jedan od 57 načina ustaškog ubijanja u Jasenovcu, Srba, Jevreja, Roma… Pored srbosjeka, u pojedinim scenama prikazan je i “čuveni” ustaški alat za ubijanje logoraša – malj. Posebnu jezu kod gledalaca, izazvale su scene koje prikazuju najstrašnije vidove torture logoraša, koje se gotovo uvek završavaju smrću.
Ubijanje maljem u glavu bilo je jedan od najčešćih vidova masakriranja zatočenika u ustaškim logorima, kako je istakao i dr Gideon Grajf, glavni istraživač Instituta za holokaust “Šem olam” u Izraelu, koji je radio studiju “Jasenovac, Aušvic Balkana”. U posebnom izdanju Politike, iz 1991. godine, pod nazivom “Dosije zločina” objavljena je autentična fotografija ustaškog malja kojim su ubijani zatvorenici. Osuđenici su morali sami da iskopaju dugačke i duboke jame, ustaše su ih skinuli do gola, izbili im zlatne zube ili zubala, pa je zatim žrtva morala da skoči u raku, gde ju je dočekao ustaša ili ciganin, te ju udario maljem po glavi ili joj prerezao grkljan nožem – jedno je od mnogobrojnih jezivih svedočanstava bivših logoraša.
Gideon Grajf, izneo je podatke o stradanju u logoru smrti. U hrvatskim logorima, kaže, egzekutori su uživali u mučenju, bili suroviji od Nemaca.
– Jasenovac je bio imperija smrti. U tom logoru ubijeno je minimalno 700.000, a možda i 800.000 Srba, i oko 40.000 Jevreja. Kompleks logora Jasenovac prostirao se na 46 kvadratnih kilometara, što znači da je bio šest puta veći od Aušvica – naglašava Grajf, koji je istraživanju Jasenovca posvetio četiri godine, tokom kojih je proučio sve arhive koje postoje. Grajf oštro osuđuje pokušaje revizije istorije, uz ocenu da je to drugo ubistvo žrtava. Sve te pokušaje revizije istorije smatram detinjastim, svi oni su osuđeni na neuspeh, zaključuje Grajf.
Hrvati ga ne vole. A čini se, ni „junak“ovog teksta! On je, kako prenosi list „Alo“, na Dan žena, 2021. godine rekao „da je subota uveče u Srbiji izgleda rezervisana za naročite vidove televizijskog horora: od „Dare iz Jasenovca“ pa do prikazivanja unakaženih ljudskih tela… Zato je bilo sasvim moguće da „Daru iz Jasenovca“ odgleda toliko veliki broj ljudi u Srbiji. Iako bi pravo i zdravorazumsko pitanje u vezi s tim filmom bilo: čekajte, pa kako je moguće da zločinci i kreatori genocida iz devedesetih snimaju film o žrtvama genocida iz Drugog svetskog rata?“ Ti su zločini pripremljeni, organizovani i počinjeni na istoj ideološkoj matrici na kojoj su počinjeni i četnički zločini u Drugom svetskom ratu: klali su sve što su stigli a što je bilo pre svega muslimansko i antifašističko“, reče , i ne trepnu, profesor Gruhonjić.
E, Novosađaninu iz srpske Vojvodine, sada ću da ti postavim nekoliko pitanja koje , siguran sam, tvoji studenti, koji te podržavaju, nikada ili retko čuju.
Da li, zaista misliš da je film „Dara iz Jasenovca“, nažalost, samo još jedan besraman pokušaj da se fašistički zločini iz devedesetih opravdaju žrtvama fašizma iz Drugog svetskog rata!?
Da li si odmerio, pre nego izustiš, „da je ovo kraj režima Aleksandra Vučića i da su se uloge sada obrnule, da se režim plaši građana a ne građani režima“?
Kako veruješ, kako pričaš u intervjuu muslimanskom glasilu, Al Džazira, „da se građanski bunt širi i studentima će se pridruživati i sindikati, i medijska udruženja, i advokati, i poljoprivrednici… Tu jednostavno više nema nazad. Studenti su probudili savest ovog društva, oni su se oslobodili straha u ime starijih članova društva.“
U kom staklenom zvonu te drže, Gruhonjiću? U Beogradu ima dva – tri. U dva su smestili novinare TV N1 i Nove S, a u jedan one Dražine iz „Danasa“. Ima li toga u srpskoj Atini? Možda zna onaj anonimus Bodrožić, moj sugrađanin iz Kikinde, koji dogura do predsednika NUNS-a, koji se nije ni rodio, kada sam postao najbolji đak OŠ „Žarko Zrenjanin“ u prestonici severnog Banata? Voleo bih da popričamo pred kamerama, isključivo u živoj emisiji! Ali ne nadajte se onoj narodnoj poslovici: “Dva loša, ubiše Miloša“! Tu sam nepobediv!
No vratimo se Gruhonjiću! Pitam, zašto pozivaš studente „da stisnu zube i da u narednim danima i mesecima vide leđa ovom režimu i osvoje slobodu, isto kao što su je osvojili i kada su srušili diktatorski i zlikovački režim Slobodana Miloševića”? Zaluđuješ se da su studenti poslali najzreliju političku poruku u poslednjih 12 godina, kada su poručili Vučiću: Ko je tebe išta pitao. A ko, bre, tebe, nabeđeni profesoru (a biće i o tvom doktoratu!) pita da uopšte nešto pitaš?
Voliš li ti Srbiju! Ko je tvoj predsednik? Aleksandar Vučić? Moj jeste. Ili si, pod utiskom starijih koji su ti pričali o „jogurt revoluciji“ u Novom Sadu? Uspešno sam izveštavao o tome. Pitaj starije u RTV Novi Sad, kakva je to unutrašnjo-politička redakcija bila? Da mogu, oni koji su pomrli da ustanu iz groba, vratili bi se nazad, čim bi te čuli. Ne mogu da lažem, neki bi se i poradovali, oni što uhvatiše poslednji voz za Prag 1989. godine. Ali, matori su, kao i ja. Ali ja mnogo znam i pamtim! Sačuvao sam u objavljenim knjigama. I oni to znaju, plaše se istine!
Osuđujem sve one koji prete tebi, tvojoj porodici, istomišljenicima, osuđujem nasilje, preživeo sam to pre 25. godina. Ne ponovilo se. Srpskim ulicama ne sme poteći krv građana koji u njoj žive! Pretnje su, kažeš, učestale posle tvoje epizode sa Dubrovnikom… Gruhonjić objašnjava da je izjava na njemu prekrojena i da je snimak nastao na festivalu Rebedu u Dubrovniku “Rebedu bi značilo – obuka za pobunjenike. Naravno to nije nikakva vojna obuka, već šala. Reč je o privatnom festivalu koji je nastao pre pet godina od poklonika Feral tribjuna, kultnog nedeljnika iz Splita tokom 90-tih, ogromnog kritičara Franje Tuđmana i hrvatskih vlasti. Rasturali su Tuđmana i hrvatski nacionalizam, što je uvek zadatak svakog čestitog čoveka i intelektualaca, da se prvo obračuna sa fašistima u sopstvenim redovima i zbog toga je napravljen Rebedu.“
A što taj skup ne organiozovaste u Beogradu, sa istim učesnicima? Koji su i čiji motivi Dinko, sinko, da „cela priča bude u gebelsovskom maniru izvučena iz konteksta? Otac mi se zvao Ahmed, majka mi se zvala Nadežda. Pričao sam o tome kako sam mamu pitao po kome mi je dala ime. Po književniku Dinku Šimunoviću, rekla je. Ja sam se onda s njom šalio kako mi je mogla dati ime Dinko, kada su toliko propatili pod ustašama u Banjaluci, tokom Drugog svetskog rata, a jedan od upravnika Jasenovca, kao dela plana istrebljenja Jevreja, Srba i Roma, zvao se Dinko Šakić. „Nije ti dosta što si ti Nada, kao Šakićeva žena, nego si meni dala njegovo ime!“
Ovako nešto sam ispričao i nedavno, kod Rade Đurić na TV N1 u emisiji „Da sam ja neko“. Čemu je bila posvećena moja autoironija iz Dubrovnika? Kao prvo, referisao sam se na netom predstavljeno novo izdanje knjige “Točka na U” Viktora Ivančića, u kojoj se govori o suđenju Dinku Šakiću, reviziji istorije i kritikuje ustaštvo u Hrvatskoj. Kao drugo – i najvažnije – ja sam se sprdao sa nacionalistima koji su mi nadenuli ime Sabahudin. Pa sam im rekao da nije bilo potrebe da se trude, pošto se već zovem Dinko, kao Dinko Šakić o kojem se govorilo na prethodnoj tribini. Dobio sam podršku, najvredniju od svih: mojih studenata. Nemoguće je rečima opisati koliko mi to znači i koliko mi je to pomoglo da se ne slomim“, emotivan je Dinko.
A zašto zaboravljaš, Dinko, sinko, da je većina studenata bila protiv tebe, i da je Etička komisija fakulteta odlučila da ništa ne odluči! Koga su se oni uplašili?
I da progutaju gorku dubrovački pilulu, Dinko sinko, pitam te, da li je tačno da ti, i još dvoje tvojih istomišljenika, kako pišu Novosti onlajn 02.01 .2025. godine, ti to nisi demantovao, uz pomoć ”Proglasa” planirate radikalizaciju protesta? Pomenuti portal piše da, po nalogu svojih šefova iz NVO “Građanske inicijative”, planirate radikalizaciju tih aktivnosti, kao očajnički potez u pokušaju da izvedete obojenu revoluciju u Srbiji?
Da li je tačno da je „britansko-američki faktor posredstvom agenturnog rezidenta Maje Stojanović, vođe ekstremističke antisrpske NVO “Građanske inicijative” naložio vođama, da rade na zaoštravanju aktuelne političke i bezbednosne situacije, sa krajnjim ciljem da se izazove krvoproliće po modelu događaja sa kijevskog trga Majdan iz 2014. godine? Da li je ovo potrebno jer „studentske blokade gube svoj potencijal“?
Ozbiljno, je ovo, Dinko, sinko! Da li je moguće da je, kako pišu kolege, da „Maja Stojanović – izvršna direktorka Građanskih inicijativa tvrdi: “Nama se studenti javljaju u okviru “Štita” – aktivističke kartice koju delimo studentima. Oni od nas mogu da dobiju pravnu pomoć i savet. Do pre neki dan smo podelili 250 takvih kartica!”
Da li ja sada potpuno jasno u kom grmu leži zec!? “Građanske inicijative” je moćna organizacija koja ima jasnu političku agendu u Srbiji a stavovi su jasni:- Srebrenica je genocid – Kosovo je nezavisna država i snažno su se protivili podeli tzv. Kosova jer su smatrali da Kosovo mora da bude celovito nezavisno, bez etničkih podela – Za uvođenje sankcija Rusiji. Važno je pojasniti da nevladine organizacije, NIŠTA NE RADE ZA DŽABE tj. pro bono! Njihove finansije dolaze iz raznih inostranih fondova i ambasada – Velike Britanije, SAD, Holandije, Norveške, Nemačke… Samo u 2020. godini, pišu kolege, prihodovali 76.444.999,00, od toga oko 71 milion dolazi iz INOSTRANSTVA! Mnogo bre, Dinko sinko!
Nisam pročitao da si odreagovao na tvrdnju direktora Istorijskog arhiva grada Novog Sada – Petra Đurđeva „da su u Gruhonjićevim tekstovima i dalje žive Ravnogorci generala Mihailovića, Slobodan Milošević, bombardovanje 1999. godine kao i otvoreni prezir i mržnja prema pravoslavnoj crkvi”.
Moje pitanje je veoma jednostavno, kakav bi bio stav nadležnih organa ali i šire javnosti da je žaoka njegovog pera bila usmerena prema pripadnicima rimo-katoličke vere, muslimanima ili protestantima? Da li pravoslavna crkva i vernici imaju pravo na zaštitu protiv ovog verbalnog progona i šikaniranja? Zašto nema tvog odgovora na pitanje uglednog istoričara i redovnog profesora Fakulteta za medije i komunikacije Predraga Markovića “Koju je naučnu knjigu kod nas napisao ‘Sabahudin’ Gruhonjić”?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedan je od onih koji su osudili Gruhonjićeve izjave i rekao da sve najgore misli o njima, ali da će svim silama štititi njegov fizički integritet i njegovo pravo na drugačije mišljenje. “Ne postoji čovek koji gore misli o svakom slovu ili reči koje je taj čovek izgovorio. Sram ga bilo za Dinka Šakića. Ustaški zlikovac koji je poklao desetine hiljada Srba. Sram te bilo za to. Članovi Udruženja logoraša Jasenovac, Dinko, imaju mnogo pitanja za tebe. Kako je moguće da je neko zaposlen na fakultetu i da ga plaćaju građani ove zemlje iz budžeta, a da isti pljuje državu i narod koji ga hrani? Da li je to možda sloboda govora? Ili se samo time brani, ono što bi se u svakoj drugoj državi sankcionisalo? Ne može biti sloboda govora vređanje jednog celog naroda. Naša deca nisu slinavci kako ih Gruhonjić naziva!
Za kraj nekoliko neoborivih činjenica!
Gruhonjić je izabran većinom glasova, a četvoro profesora je glasalo protiv. Gruhonjić je bio i dugogodišnji novinar Bete i nekadašnji predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta radi od 2005. godine. On je na tom fakultetu magistrirao 2010. a doktorsku disertaciju odbranio je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2016. godine.
Međutim, Dinko sinko, na fakulteu, pomno prate tvoj rad!
Dinko Gruhonjić u naučnom smislu ne postoji, njegov profil na Scopus-u i WOS-u je pun nula. Ovim rečima Patrik Drid, dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Novom Sadu, ocenjuje naučne radove i naučni doprinos profesora žurnalistike Dinka Gruhonjića. Prof. Drid kaže da, uvidom u dve baze koje su relevantne za naučne radove, vidimo da Gruhonjić ima svega dva naučna rada, da nema nijedan citat i da mu je Hiršov indeks – nula. – Jedan rad je objavljen u časopisu “Geografija panonika”, a drugi u časopisu “Sociologija”, to je sve što je on napisao u svom akademskom stažu i sve što je doprineo nauci – ističe Drid i dodaje da Gruhonjićevih radova nema ni u jednom stranom međunarodnom časopisu.
Profesor Drid pita se kako je Gruhonjić uopšte postao vanredni profesor, kada nema nikakav naučni doprinos koji je neophodan da bi neko bio univerzitetski predavač?
Veoma sam iznenađen i uvređen, Dinko sinko!!!
Piše: Milorad Komrakov; U Beogradu 03.01.2025.
Glas javnosti/nedeljnikafera.net
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
