Ovaj manastir čuva dušu Srbije
Autor: Glas javnosti
Postoje mesta koja, čim zakoračite u njih, utišaju sve što vas inače vuče na hiljadu strana. Studenica je jedno od takvih. Ne zbog turista, ne zbog spomenika, nego zbog energije koja deluje kao da je spakovana tu još od vremena kad je Srbija tek učila da stoji na svojim nogama. Ovo nije običan manastir, ovo je prostor u kojem možete da vidite kako izgleda koren, temelj, početak.
I upravo zato je fascinantno što Studenica nije samo duhovno utočište, nego i najlepši dokaz da su naši preci tačno znali šta rade kada su gradili nešto što bi preživelo vekove.
Čim priđete Beloj crkvi, pogled ostane na mermeru. On je hladan, čist i podseća na nešto što danas povezujemo sa luksuzom, ali u 12. veku to je bio politički statement. Nemanja je želeo da ostavi poruku, ne rečima nego materijalom. Mermer govori tišim tonom od freske, ali deluje snažnije. U tom materijalu ima i ponosa i discipline i onog osećaja da sve može da se sruši, ali da neki temelji moraju ostati netaknuti.
Kada uđete u unutrašnjost, sve postaje još intimnije. Freske Studenice nisu samo lepota, one su emocija u boji. Najjači primer je freska Raspeća. Nema patetike, nema drame, samo bol koji je tako precizno naslikan da deluje kao da je umetnik posmatrao savršeno modernu psihologiju. To je freska koja ne traži da joj verujete, nego vas tera da se zamislite. Zato se često kaže da je Studenica najlepše slikana knjiga o ljudskoj prirodi.
Planinska dolina kao živi štit
Studenica je posebno zanimljiva i zbog svog položaja. Sakrivena u planinskoj dolini, kao da je namerno postavljena tamo gde nju može da pronađe samo onaj ko stvarno želi da dođe. Priroda je prvi zid, arhitektura drugi, a tišina treći. Sve zajedno deluje kao zaštita koja traje osam vekova.
Ono što mnogi ne znaju jeste da Studenica ima i svoju vodu koja se smatra lekovitom. Ljudi su vekovima dolazili da potraže mir, ne samo fizički nego i emotivni. U vreme kada nisu postojale psihoterapije, ovo je bilo mesto gde su se ljudi popravljali iznutra. I baš u tome je najveća lepota manastira Studenica. Zahteva da budete prisutni, tihi, otvoreni. Ne zbog religije, nego zbog života.
Studenica nije manastir koji vam se dopadne jer je lep. Studenica vam se dopadne jer vas podseti da postoji nešto čvrsto i trajno, čak i u vremenu koje nas navikava na brzinu i površnost. Ako ikada poželite da dodirnete početak naše priče, dovoljno je da dođete ovde i pustite da vas mermer i freske nauče šta znači opstati.
Glas javnosti T02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
