Paradoks vakcinacije: Zašto pada stopa imunizacije?

Ove godine u Srbiji je MMR vakcinu primilo tek 80,2% dece, dok je u svetu u 2023. taj procenat iznosio 83%. Da bi se obezbedio kolektivni imunitet ova stopa bi trebalo da prelazi 95%.

Pre samo 60 godina više od 90% dece dobijalo je morbile odnosno male boginje. Mnogi od njih pre ili posle toga bi preležali i rubeole i zauške, međutim kada se priča o pomenutoj vakcini najviše se spominju male boginje jer su one bile najrasprostranjenije.

Pre pojave vakcine četvrtina zaraženih ovim boginjama završavala bi u bolnici usled komplikacija. Dva najčešća tipa komplikacija bila su upala pluća (svaki dvadeseti oboleli ju je dobijao) i oticanje mozga koje je imao svaki hiljaditi pacijent a koje je umelo da uzrokuje zastoj u intelektualnom razvoju i gubitak sluha. Najgora komplikacija ipak bila je smrt koja je nastupala kod troje od 1.000 zaraženih. Procenjuje se da je pre otkrića vakcine na svetu godišnje umiralo 2,6 miliona ljudi samo od malih boginja.

Međutim, 1963. godine otpočeta je masovna imunizacija. Ljudi koji su do tada svakodnevno bili u riziku od zaražavanja i lično se suočavali sa njegovim posledicama, masovno su prijavljivali svoju decu za vakcinaciju. Do 2000. godine ova bolest je već bila skoro iskorenjena u SAD i na putu da bude iskorenjena u Evropi.

Šta je dovelo do preokreta?

Jedna teorija kaže da se većina ljudi u bogatim zemljama ne seća kako je biti siromašan, nepismen ili kakav je to osećaj kada vam deca umiru odmah nakon rođenja. Civilizacijski napredak koji nam je omogućio da živimo relativno bezbedno i udobno, učinio je da zaboravimo čemu to dugujemo.

Takođe, razvoj interneta omogućio nam je da delimo svoja mišljenja sa celim svetom, potuno demokratski, bez obzira na to da li smo stručni za teme kojima se bavimo.

Tako je došlo i do uspona antivakserskog pokreta, zbog kog je svuda u svetu pala stopa imunizacije MMR-om, pa su male boginje, rubeole i zauške počele ponovo da se šire.

Kako piše Bojan Džodan na naučnom portalu Paralaksa, nepoverenje u vakcine podstakao je naučni rad britanskog gastroenterologa Endrua Vejkfilda za koji se kasnije ispostavilo da je lažiran. Ali šteta je već bila načinjena.

“Da se zaraza nepoverenjem prema jednom od najvećih civilizacijskih dostignuća nije raširila, danas bi male boginje bile iskorenjene pa bi i vakcina i rasprava o tome da li je vakcina potrebna bile suvišne”, ukazuje Džodan na paradoks savremenog načina života.

Na taj paradoks može se gledati i iz drugog ugla – da vakcina nije sprečila milione smrti, da smo nastavili da strepimo od svake detetove infekcije, verovatno ne bi bilo toliko ljudi koji negiraju naučna otkrića. Šta više, verovatno ne bi bilo toliko ljudi.

Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU