POČELA STRASNA NEDELJA! Danas je Veliki ponedeljak: U narodu se veruje da se treba strogo pridržavati ovih pravila (VIDEO)

Za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike danas počinje Strasna nedelja, poslednja, sedma nedelja časnog posta, koja prethodi Vaskrsu.

Tokom ove nedelje nekada su vladale rigorozne zabrane koje su i te kako poštovane. Strogo se pridržavalo posta, zabranjeno je pranje veša, veselje, pijanstvo, čak i odnosi između supružnika, jer se verovalo da će deca začeta u tom periodu dobiti "fras".

U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista - njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.

Strasni ponedeljak

Na Veliki ponedeljak crkva podseća na starozavetnog Josifa koga su braća prodala za 20 srebrenika, ali se on spasao i kasnije vladao Egiptom.

Prema crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji, Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.

Interesantno je da se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosmetu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik koje može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.

Zavaliti utorak

Na Veliki utorak Pravoslavna crkva pokazuje Bogočoveka Isusa Hrista koji je, kao sveznajući, još u subotu kada je vaskrsao Lazara iz Vitanije, znao da su ga jevrejske starešine osudile na smrt.

Naziv "zavalita" nedelja potiče iz jugoistočne Srbije. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe.

Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

Velika sreda

Na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja. Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica.

Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.

Veliki četvrtak

Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Na ovaj dan Isus Hrist je ustanovio svetu tajnu pričešća u obliku hleba i vina koje su u stvari nevidljivo krv i telo Gospodnje. Jedino ovog dana u godini na svetoj liturgiji se pripremaju čestice za pričešćivanje bolesnika i onih koji su iz nekog razloga sprečeni da dođu u hram. Uveče se služi bdenije sa čitanjem dvanaest jevanđelja Hristovog stradanja.

Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih. Taj dan je bio vezan i za devojačka gatanja.

Petak stradanja

Veliki petak je najžalosniji dan za hrišćane jer je Isus Hrist bio osuđen i raspet na krstu. Tog dana nema liturgije. U vreme smrti Sina božjeg zemlja se potresla, a sunce pomračilo. Zavesa u jerusalimskom hramu se pocepala na dva dela. Čak su i neprijatelji u strahu izrekli: "Zaista, ovo beše Sin božji".

Umesto zvona koja su umukla još prošle večeri, u crkvama se, sve do nedelje, čuje zvuk klepala. Veliki petak se još naziva i "petak stradanja", a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan, i danas, farbamo uskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji.

U nekim krajevima, na ovaj dan, se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Uskrsa.

Velika subota

Na Veliku subotu, poslednjeg dana Velikog posta, jutrenje je zapravo opelo Hristovo koje se negde služi i prethodne noći. Hrist, kako uči Pravoslavna crkva, leži u grobu, dok je dušom u adu. U ranim popodnevnim satima, u okviru večernje, služi se sveta liturgija svetog Vasilija Velikog.

Popodne na Veliku subotu u jerusalimskom hramu Svetog groba Gospodnjeg vekovima se već dešava čudo – pojava “blagodatnog ognja”. U hramu, u kome su pogašene sve sveće i kandila, na čudesan način dolazi do paljenja ognja, koji jerusalimski patrijarh prima i potom ga prenosi na narod. Poslednjih godina ovaj oganj se specijalnim avionima prenosi u Atinu i Moskvu.

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca, naziva još i dugačka subota, jer opominje na duge Isusove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razlog leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju.

Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Uskrs, deca međusobno daruju.

Vaskrs

Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata.

Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće. Uskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog "praznika nad praznicima", običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa "Hristos vaskrse", na šta vam oni odgovaraju "Vaistinu vaskrse".

CVETNA NEDELJA POSTA: Evo šta trebate uraditi

Glas javnosti/Ag

SKINI APLIKACIJU