Preko 40.000 poziva za Centar za bezbednost na internetu: Digitalno nasilje sve češće
Autor: Glas javnosti
Do sada je MUP- u prosleđeno 289 predmeta, a Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal 137
Pomoćnik ministra za informaciono društvo i informacionu bezbedost Nikola Bićanin rekao je danas da od kada je osnovan 2017. godine Nacionalni kontakt centar za bezbednost na internetu Ministarstva informisanja i telekomunikacija primio je više od 42.000 poziva i poruka, od čega je više od 8.000 predmeta.
"Od tog broja 7.500 je bilo savetodavnog karaktera, dok smo 555 prosledili drugim organima na postupanje. Do sada je MUP- u prosleđeno 289 predmeta, a Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal 137", rekao je on.
Kako je naveo, kada je u pitanju davanje saveta, javljaju se roditelji ili deca u vezi sa tehničkim problemima, ili zbog lažnih profila i blokiranja neželjenog ili neprimerenog sadržaja, dok se drugim organima prosleđuju predmeti kada se proceni da je reč o nekoj vrsti digitalnog nasilja.
Podaci pokazuju da u 85 odsto slučajeva NKC javljaju odrasli, a samo u 15 odsto deca.
Bićanin primećuje da kada đaci pretrpe neko nasilje u digitalnom svetu najčešće poverenje imaju u učitelje i profesore.
"Deca su najugroženija i najosetljvija populacija u digitanom svetu. Često ne umeju da do kraja shvate suštinu potencijalne opasnosti. Deca provode dosta vremena na internetu i roditelji moraju da se interesuju za to i ukoliko vide nešto sumnjivo u istoriji pregleda da reguju i da razgovaraju sa decom", naglasio je on.
Zato kako je istakao, NKC insistira na desetak pravila za bezbedno korišćenje mreže, među kojima je i to da nikome, osim roditeljima ne daju svoju lozinku, da ne komuniciraju sa osobama koje je poznaju, da ne idu sa osobama sa društvenih mreža da se viđaju bez znanja roditelja.
Đaci u Srbiji prema podacima Unicefa provode na internetu više od tri sata dnevno, a stariji više od četiri sata. Dve trećine vikendom dostigne čak i do sedam sati pred ekranom.
Naročito zabrinjava podatak da je u našoj zemlji u poređenju sa evropskim najviše dece na društvenim mrežama.
Od 45 odsto mališana uzrasta između devet i 11 godina koristi socijalne mreže, kao i oko 72 odsto njih između 11 i 12 godina, iako je donja granica otvaranja profila na platoformama 13 godina ovo pravilo se u Srbiji ne poštuje, a deca daju netačne podatke o godinama.
Glas javnosti/D03S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
