Prijemni pokazali da niko neće prirodne nauke! Država pred ozbiljnim problemom
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Na Beogradskom Univerzitetu sledeće nedelje počinje drugi upisni rok. A šta nam je pokazao prvi? Uglavnom da niko više ne želi da studira nauke koje su ključne za život, poput hemije i poljoprivrede. I šta je onda budućnost?
Ove godine, na Univerzitetu u Beogradu, zaupis na studije prijavilo se manje kandidata nego prethodne. Najdrastičniji primer tog trenda su Zaštita životne sredine u proizvodnji hrane na Poljoprivrednom i Hemija životne sredine na Hemijskom fakultetu. Ove smerove ostali su gotovo prazni jer je njih upisao jednocifreni broj studenata.
"Činjenica je da nam se javilo 200 kandidata od 650 budžetskih mesta koliko imamo, i tim rezultatom, naravno, da nismo prezadovoljni", ističe profesorka dr Zora Dajić sa Poljoprivrednog fakulteta.
Dekan Hemijskog fakulteta profesor dr Goran Roglić kaže da je u poslednjih par godina značajno opalo interesovanje za prirodne nauke.
"Tako da, nažalost, na prirodne nauke dolaze isključivo oni koji su zaista zaljubljeni u taj posao", ističe.
Ali ta zaljubljenost često nije dovoljna. Mladi koji žele da ostanu u nauci, poljoprivredi ili prosveti suočavaju se sa niskim primanjima i nesigurnim radnim mestima.
"Profesorska plata, plata koju primaju radnici, odnosno nastavnici u srednjim školama, nije dovoljna da im omogući pristojnu egzistenciju, a kamoli za mladog čoveka koji planira da osnuje porodicu", ističe profesor hemije u srednjoj školi Vuk Spasić.
Profesorka Dajić ističe da je položaj poljoprivrede u društvu neadekvatan.
"Nedovoljno se govori o tome, na stotine sela više ne postoji u poslednjih 20 godina, ne postoji infrastruktura, putevi, struja i tako dalje. Tako da je položaj seljaka u selu zaista jako težak", objašnjava naša sagovornica.
Pored toga, sagovornici ukazuju da je nezainteresovanost studenata posledica odsustva strategije države za popularizaciju nauke.
"Popularizacija prirodnih nauka jeste i dalje na nivou toga koliko je svaki nastavnik pojedinačno angažovan", ističe profesor Spasić.
Profesorka Dajić kaže da, što se tiče same države, trebalo bi da postoji neka bolja koordinacija između ministarstva i univerziteta i dodaje da to u najvećoj meri nije do univerziteta.
Profesor Roglić dodaje da je praktično vlada ta koja upravlja obrazovanjem.
Ako se trend smanjenog interesovanja nastavi, a podrška države i dalje izostane, posledice će osetiti svi građani. Jer bez stručnjaka za zemlju, vodu i hranu pitanje je ko će kontrolisati šta se u Srbiji jede pije i udiše?
„Nema ni ljudi, nema ni agroekosistema, nema stoke, nema pašarenja", ističe profesorka Dajić.
Glas Javnosti/N01S
Glas Javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
