Problemi stomatologa: Oko 700.000 građana u Srbiji nema zube

Jedan od najneprijatnijih osećaja na svetu za većinu ljudi je zubobolja, a kada se ona javi, neke od građana Srbije pri samoj pomisli na zubara zaboli i glava. I to sve zbog - troškova stomatoloških usluga koje će morati da plate.

"Komšija nam je zubar, pa nam je dao da račun (za zube i proteze) otplaćujemo deset meseci."

Tanja Stanković iz Kragujevca, u centralnoj Srbiji, na ovaj način je, kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), početkom godine rešila problem troškova popravke zuba za sebe i supruga.

"Stomatološke usluge nisu baš povoljne, pogotovo što oboje radimo za minimalac", dodaje ona.

Minimalna neto zarada u Srbiji iznosi oko 425 evra, a prosečna oko 800 evra. Medijalna zarada, odnosno zarada koju je primila polovina zaposlenih u Srbiji, manja je od proseka - oko 620 evra.

U sličnoj situaciji kao Tanja našla se i Mirjana Đurić, bankarska službenica iz Kraljeva, u centralnoj Srbiji, koja je morala da podigne kredit za popravku svih zuba.

"To me je koštalo oko 1.650 evra", kaže ona za RSE.

Poslednje objavljeno istraživanje Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" pokazalo je da zbog nedostatka novca oko 14 odsto ljudi u Srbiji nije otišlo kod zubara iako je imalo potrebu za tom vrstom usluge.

Oko 700.000 građana Srbije nema nijedan zub

Više od 700.000 građana nema nijedan zub, što je više od deset odsto ukupne populacije, pokazalo je istraživanje.

U Srbiji se stomatološke usluge pružaju u državnim i privatnim ordinacijama. Međutim, zakon od 2006. dozvoljava samo određenim kategorijama stanovništva (mladi, trudnice, penzioneri i drugi) da u državnim klinikama mogu kod stomatologa da popravljaju zube o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ostali tu uslugu moraju da plate.

"Visoke cene i liste čekanja"

Mirjana Đurić iz Kraljeva za RSE kaže da su cene stomatoloških usluga visoke imajući u vidu prosečne plate u Srbiji.

"Sa ovakvim primanjima, mnogima je nedostupna i ta najosnovnija stomatološka zaštita, a poznata je i naša navika da se kod zubara ide samo kada se mora", kaže ona.

Đurić kaže da u njenom mestu postoji mogućnost i popravke zuba u državnoj ordinaciji gde su cene nešto niže nego u privatnim ordinacijama, ali su, prema njenim rečima, velike gužve.

"Ja sam zaposlena i mogu samo uveče da idem kod zubara, a nemam vremena da čekam u redovima", kaže ona.

Tanja Stanković iz Kragujevca, koja otplaćuje rate za popravku zuba, kaže da nije ni pokušavala da popravlja zube u državnoj ambulanti jer su liste čekanja preduge.

"Kragujevac je veliki grad sa mnogo ljudi starijih od 65 godina, kojima su stomatološke usluge potpuno besplatne (u državnim ordinacijama), pa je i razumljivo što su i liste čekanja, na primer, za proteze duže od godinu dana", kaže Stanković.

Ko može besplatno kod zubara

Prema sadašnjem zakonu koji se odnosi na zdravstveno osiguranje u Srbiji, besplatne stomatološke usluge u državnim domovima zdravlja mogu da koriste:

• mladi do 26 godina
• trudnice
• ranjive kategorije stanovništva (osobe sa invaliditetom, nezaposleni i drugi)
• omogućena je izrada proteze za starije od 65 godina

Državni stomatolozi obavljaju i hitne intervencije.

Ove stomatološke usluge se ne plaćaju, već su pokrivene obaveznim državnim zdravstvenim osiguranjem za koje se od zarade izdvaja više od 10 odsto mesečno.

Šta još pokazuju podaci "Batuta"

Prema poslednjim podacima Instituta "Milan Jovanović Batut" oko 16,5 odsto stаnоvnikа uzrаstа starijeg od 25 gоdinа imа svе svоје zubе.

Takođe, rezultati govore da je svaki treći stanovnik prethodne godine otišao kod stomatologa.

Ispitanici koji navode da su izgubili svoje zube i imaju generalno loše oralno zdravlje, najčešće su u grupi građana lošijeg materijalnog stanja.

"U populaciji starijih, zabeležen je nizak stepen korišćenja stomatološke zdravstvene zaštite", jedan je od zaključaka istraživanju "Batuta".


Glas javnosti/B06S