Račak, 26 godina kasnije: Obračun sa šiptarskim teroristima pretvoren u povod za NATO agresiju
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Sukob snaga bezbednosti SRJ sa pripadnicima takozvane OVK u selu Račak, u opštini Štimlje na Kosovu i Metohiji, 15. januara 1999. godine, iskorišćen je kao povod za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije, na osnovu izveštaja verifikacione komisije OEBS-a na čijem čelu je bio Amerikanac Vilijem Voker. U izveštaju se tvrdilo da su u Račku ubijeni civili, uprkos brojnim dokazima koji su govorili
U selu Račak na Kosovu i Metohiji, opština Štimlje, pre 26 godina, 15. januara 1999. dogodio se oružani sukob srpske policije i pripadnika albanskih terorističkih formacija, takozvane OVK.
Akcija je usledila zbog saznanja da se u selu nalazilo jako uporište takozvane OVK, i da se na tom potezu dogodio niz napada i ubistava pripadnika policije. U toj oblasti od jula 1998. do januara 1999. ubijene su 24 osobe – policajci, vojnici i civili, a 25 ljudi je ranjeno.
Posle sukoba srpske policije sa albanskim ekstremistima u selu Račak pronađena su tela 45 Albanaca. Usledila je optužba, na kojoj je posebno insistirao Vilijam Voker, da se dogodio "masakr nad civilima".
"Video sam sve primese masakra... mnogo tela, mnogo muškaraca ubijenih vatrom iz različitih pravaca, ali većinom izbliza. To je jeziv, užasan prizor", rekao je Voker novinarima u Račku, navodeći da su mu meštani rekli da su ubistva počinili srpski policajci.
Voker koji se u to vreme na Kosovu i Metohiji nalazio u svojstvu rukovodioca verifikacione misije OEBS-a, pred brojnim kamerama telefonirao je Vesliju Klarku, komandantu NATO-a za Evropu, i saopštio mu: "Ovo je masakr, stojim ovde i vidim tela".
Leševi su, zatim, prebačeni u lokalni džamiju, a prištinski dnevnik Koha ditore je, u danima koji su sledili, objavljivao čitulje "herojima OVK ubijenim u borbama za Račak".
Srpski istražiteljski i tužilački tim bio je sprečen da priđe Račku.
Uporna objašnjenja Srbije da su u Račku u borbi ubijeni naoružani teroristi, koji su noću preobučeni u civilnu odeću, gotovo niko nije želeo da čuje. Zapadni zvaničnici i štampa prihvatili su Vokerovu verziju kao jedinu i zvaničnu.
Inicijalna kapisla za bombardovanje
Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da je reč o masakru nad civilima, taj događaj je presudno uticao na donošenje odluke o bombardovanju Jugoslavije od strane NATO-a 1999. godine.
Tadašnji američki predsednik Bil Klinton je izjavio: "Treba da zapamtimo ono što se dogodilo u Račku... nevini ljudi, žene i deca su odvedeni iz svojih domova u jednu jarugu, prisiljeni da kleknu u prašinu i pokošeni paljbom".
U bombardovanju, koje je počelo 24. marta i trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Tačan broj poginulih nikada nije objavljen, a procene se kreću između 1.200 i 2.500. NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je jedna medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
Bombardovanje je završeno 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija i potpisavanjem Kumanovskog sporazuma, kojim je vlast na Kosovu i Metohiji preuzela međunarodna vojna uprava.
Privremene prištinske institucije jednostrano su proglasili nezavisnost 17. februara 2008. godine.
Od optužnice u Hagu do optužnice u Prištini
Slučaj Račak bio je deo haške optužnica protiv nekoliko visokih zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije, na čelu sa tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem, ali je tužilac odustao od tog dela optužnice.
Milošević je preminuo, a u procesima protiv Nikole Šainovića, Milana Milutinovića i generala Vojske SRJ – Hag je odustao od Račka.
Ipak, Priština tvrdi da je to bio "masakr nad civilima” zbog čega je početkom 2023. godine tamošnje tužilaštvo raspisalo međunarodne poternice za 18 Srba koje sumnjiči za ubistva u Račku.
Glas javnosti/R05S
SKINI APLIKACIJU
KOMENTAR
