To su primetili i američki zakonodavci, koji su u nekoliko saveznih država predstavili predlog zakona koji bi zabranio prodaju mesa koje se u veštačkim uslovima uzgaja iz životinjskih ćelija.
Američki mediji podsećaju da je prvi takav proizvod koji je dobio odobrenje federalne vlade za ljudsku upotrebu bila veštački uzgojena piletina, koja je dostupna u samo stotinjak restorana u SAD-u.
Protiv laboratorijskog uzgoja mesa uglavnom su konzervativni političari u SAD-u, iz Republikanske stranke, a mnogi od njih se pozivaju na zakon koji je prošle godine usvojila vlada Italije na čelu sa Đorđom Meloni, a koji se tiče zabrane upotrebe laboratorijski proizvedene hrane i stočne hrane. Italijanski ministar poljoprivrede Frančesko Lolobriđida tada je rekao da veštački proizvedeno mese ne garantuje kvalitet, blagostanje i zaštitu italijanske kulture i tradicije.
Dakle, ima dosta glasova protiv, i glavni argumenti glase, u pitanju je neprirodan način proizvodnje hrane, kao nepotvrđen kvalitet.
Što se građana SAD-a tiče, postoji je jedan razlog zašto su nepoverljivi – glavni propagatori mesa iz laboratorije su milijarderi Bil Gejts, vlasnik Majkrosofta i Džef Bezos, vlasnik Amazona. Upravo je pomenuta piletina, koja je dobila odobrenje za ljudsku upotrebu, nastala u laboratoriji u Kaliforniji, pod Gejtsovim okriljem.
Firma koja je proizvodi zove se „Apsajd fuds“ (Uspide foods), koja je i takozvani „jednorog“, što znači da je njena vrednost prešla milijardu dolara. Gejts je najzvučnije ime što se tiče investitora u ovu kompaniju koju vodi izvršni direktor Uma Valeti. Osim njega milione su tu uložili i Ričard Brenson, vlasnik kompanije „Virdžin“, kompanija iz Abu Dabija, „Growth fund“ i drugi.
Dakle, iskusni investitori su primetili da u tu ima prostora za zaradu, ali ostaje pitanje koliko je to dobro za ljude?
Oni koji bi svakako podržali ovu vrstu mesne industrije su borci za prava životinja. Jasno je, meso kultivisano u laboratoriji ne zahteva uzgoj i klanje životinja. Takođe, i što se tiče štete za prirodu, postoji veliki plus: s obzirom na to da je većina država sveta fokusirana na borbu protiv efekta staklene bašte, prednost je što je laboratorijama potrebno, jasno, mnogo manje vode i hrane za uzgoj životinja i proizvodnju mesa.
Zatim, verovatno bi i vegetarijanci podržali unos te vrste mesa, mada su mnogi skeptični, jer postoji suviše nepoznanica. Što se tiče prosečnih „mesojeda“, neke ankete koje su sprovedene u SAD-u su preciznije: dve trećine građana su bar otvoreni za ideju, u smislu da bi svakako probali laboratorijsko meso.
Za sada, meso uzgojeno iz ćelija životinja je daleko od rafova supermarketa. Ipak, u doglednoj budućnosti, to i te kako može da postane realnost. Šta u tom slučaju? Ejmi Čen, direktorka u firmi „Apsajd fuds“ kaže da bi meso iz laboratorije u prodavnicama imalo sertifikate kao i svako drugo, koje dolazi sa farme. Sa spiskim svojstava, nutrifikacionih vrednosti, ali i sa oznakom „cell cultivated“, to jest, „ćelijski uzgajano meso“.
Dakle, u pitanju je industrija koja će se sigurno razvijati, a debate o njoj tek slede. I, kao i u svakoj industriji, biće i prostora za zaradu. Kad smo već kod toga, poslednji, ali ne najmanje važan problem je i cena mesa iz laboratorije.
Što se toga tiče, ljubitelji tradiocionalne mesne industrije mogu da odahnu – meso iz ćelija životinja je veoma skupo, i to se neće uskoro promeniti, jer je i sam proces kultivacije skup. U proseku, pola kilograma mesa iz laboratorija u SAD-u košta oko 17 dolara, što je 1.850 dinara. Osim toga, potrebno je i zakonski regulisati tu oblast u svakoj državi ponaosob, kako bi bila dostupnija većem broju ljudi.
Ipak, cena će mu padati, sigurno. O tome govori i zanimljiv podatak o prvom laboratorijski uzgojenom burgeru. On je predstavljen a konferenciji za novinare ne tako daleke 2013. godine u Londonu. Njegov tvorac, profesor Mark Post sa Univerziteta Mastriht, je izjavio da je bilo potrebno 330.000 dolara da bi ga stvorio.
Glas javnost/B10S