Razmatra se uvođenje negativne cene električne energije

Srbija razmatra uvođenje mogućnosti da cena električne energije bude negativna, što je jedna od ključnih novina predviđenih predlogom izmena Pravila o radu tržišta električne energije.

Cilj predloga, o kome je upravo okončana javna rasprava, je da se domaće tržište uskladi sa praksama koje već postoje u Evropi i da se sistem prilagodi rastućem udelu obnovljivih izvora energije, stoji u obrazloženju.

Zašto bi neko plaćao da mu potrošite struju?

Decenijama je u energetici važio princip da je struja najjeftinija noću, a najskuplja danju. Međutim, sa sve većim brojem elektrana koje koriste obnovljive izvore (OIE), ta logika se menja iz korena, objašnjava profesor Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u razgovoru za Nedeljnik.

Kada proizvodnja iz obnovljivih izvora, koja zavisi od vremenskih uslova, nadmaši trenutnu potražnju potrošača, stvara se višak energije u mreži. Da bi se održao balans i izbeglo tehnički složeno i skupo gašenje elektrana, proizvođačima je ponekad isplativije da ponude energiju po negativnoj ceni – odnosno da plate nekome da taj višak potroši.

„Operator, da ne bi isključivao elektranu, raubovao opremu ili pravio prevelika prilagođavanja u sistemu, on kaže: hajde bolje da ja malo platim pa da neko preuzme tu energiju“, precizira Rajaković.

Promene na domaćem tržištu

Izmene Pravila o radu tržišta električne energije po prvi put zvanično otvara regulatorni prostor za ovu praksu.

U predloženom tekstu se navodi da „cena poravnanja za balansno odstupanje je cena koja može biti pozitivna, jednaka nuli ili negativna.“

To znači da će se odstupanja između planirane i ostvarene potrošnje moći obračunavati i po negativnoj ceni. Takođe je definisana i donja granica, pa se predlaže da cena „ne može biti manja od -15.000 €/MWh.“

Ukoliko budu usvojene, ove izmene će najviše uticati na velike industrijske potrošače i buduće vlasnike sistema za skladištenje energije, koji će moći da iskoriste periode negativnih cena za jeftino punjenje svojih kapaciteta.

„Za domaćinstva, direktne posledice neće biti odmah primetne, ali se dugoročno otvara prostor za efikasnije upravljanje potrošnjom“, istakao je Rajaković za Nedeljnik.


Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU