SIMBOL PLODNOSTI: Zašto treba da posejete božićnu pšenicu na današnji dan?
Autor: Glas javnosti
Božićna pšenica simbol je života, plodnosti i obilja, a sadi se u nadi da će sledeća godina biti berićetna i srećna. Tradicija kaže da se sadi uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića - ili 17. decembra ili 19. decembra. Ukoliko želite božićnu pšenicu u svom domu danas je dan kada treba da se “bacite na posao”, a mi vam donosimo savete koji će vam pomoći da vam uspe.
Postoji verovanje da izgled i visina pšenice određuju kakva će biti žetva sledeće godine. Ako pšenica bude gusta, visoka i zelena, godina će biti plodna, a žetva dobra. Ako pšenica slabi i bledi, žetva će biti slaba.
Kako pravilno uzgajati božićnu pšenicu?Božićno žito nike teško posaditi, ali zahteva malo truda.
Da bi pšenica brže klijala, pre nego što je posadite trebalo bi da zrna pšenice ostavite u mlakoj vodi preko noći. Pre nego što ih posadite, zrna ostavite na kratko na papirnom ubrusu ili krpi da se osuše.
Nije vam potrebna velika činija za pšenicu. Dovoljna je mala činija, čak može i dublji tanjir. Na dno posude stavite jedan sloj zemlje, pa ga prekrijte još jednim slojem zemlje.
Nemojte previše zalivati pšenicu, dovoljna joj je manja količina vode. Važno je da je stavite na svetlo mesto, ali ne i na direktnu sunčevu vestlost. Vodite računa da ne bude blizu radijatora ili nekog drugog grejnog tela, jer ne bi trebalo da joj bude prevruće – mogla bi da se osuši.
Svakoga dana zalivajte je manjom količinom vode. Dovoljno je do dve kašike vode, tek toliko da navlaži tlo.
Pšenica neće porasti više od 20 centimetara, ali joj slobodno skratite vrhove i podrežite vrhove da bude ujednačena.
Zašto se sadi baš na Svetog Nikolu?Običaj je da se božićna pšenica sadi ili 17. decembra na Svetu Varvaru ili 19. decembra na Svetog Nikolu, tako da bi mogla da naraste do Božića.
Sveti Nikola je jedna od najčešćih slava u Srbiji, zbog čega je i nastala fraza da “pola Srbije slavi, a pola ide na slavu” na dan kada se obeležava ovaj svetac.
Sveti Nikola je jedan od najpoštovanijih svetaca u celom hrišćanstvu, a smatra se zaštitnikom putnika i moreplovaca.
Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji. Bio je veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu.
Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje. Od detinjstva je izučavao Sveto pismo, danju nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Kada je završio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, inače arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.
Nasledstvo koje mu je ostalo iza roditelji koristio je da pomaže sirotinji i deli milostinju. Dobra dela činio je tajno.
Za arhiepiskopa izabran je nakon smrti svog strica, nakon čega je nastavio da širi veru i u crkvi i među običnim ljudima. U jednom periodu života, tokom vladavine rimskog cara Dioklecijana koji je sistematski progonio hrišćane, Nikola je zatvoren u tamnicu. Na slobodu je izašao tek za vreme Konstantina Velikog.
Upokojio se u starosti 343. godine, 6. decembra prema starom kalendaru, odnosno 19. decembra prema novom kalendaru, zbog čega se i slava obeležava upravo ovog datuma.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
