Situacija koju vozači uzimaju "zdravo za gotovo", a veoma je opasna

Vozačima se preporučuje da prave redovne pauze, hidriraju se i izbegavaju vožnju noću.

U toku jučerašnjeg dana, na putevima u Crnoj Gori, u dve odvojene saobraćajne nesreće, poginule su četiri osobe iz Crne Gore. Prema prvim podacima, udesi su posledica umora vozača. Činjenica da je umor veoma čest razlog zbog kojeg se gine na putevima, naročito leti, mnogima i dalje nije dovoljan razlog da poštuju zlatna pravila putovanja, prave pauze na svaka dva, dva i po sata, i ne forsiraju se naročito tih poslednjih par sati pred destinaciju, jer je upravo tada umor i najjači.

Prvi udes dogodio se u blizini Grahova kod Nikšića i to kada je automobil sleteo sa puta. Na mestu je poginula žena i njena beba, dok je suprug, koji je bio za volanom automobila, teško povređen.

Druga nesreća, nekoliko sati kasnije, dogodila se na putu od Bijelog polja do Mojkovca.

Ilija Janjušević, načelnik odseka za bezbednost drumskog saobraćaja kaže da se prema preliminarnim podacima radi o - umoru.

- Vozač je verovatno zaspao za volanom, sleteo sa kolovoza i u toj nezgodi imamo dva smrtno stradala lica. U drugoj saobraćajnoj nezgodi, vozač je iz za sada neutvrđenih razloga, ničim ometen, prešao u drugu saobraćajnu traku, ostvario kontakt sa osobom iz suprotnog pravca i u ovoj nezgodi dva smrtno stradala lica. Sva povređena lica iz ovih nezgoda su trenutno stabilno i nadamo se da će se veoma brzo oporaviti i biti pušteni iz zdravstvenih ustanova - rekao je Janjušević.

Apel vozačima

Umor vozača, nepažnja i nepoštovane saobraćajnih propisa predstavljaju najčešće uzroke saobraćajnih nezgoda, objašnjavaju upućeni.

- Ja bih posebno apelovao na turiste koji dolaze u Crnu Goru da na put ne kreću u kasnim večernjim satima, kako bi u Crnu Goru stigli u ranim jutarnjim satima i time produžili boravak za jedan dan jer, nažalost, najčešći broj saobraćajnih nezgoda koji nam se dešava kada su u pitanju strani turisti jesu upravo umor i pospanost vozača, što nam se nažalost i ovaj put potvrdilo - dodao je on.

Ne krećite na put umorni

Veljko Ćurčić, načelnik odeljenja za planiranje, prevenciju i edukaciju Agencije za bezbednost saobraćaja ističe da u ovom periodu godine prosečno izgubimo oko 40 ljudi u saobraćajnim nezgodama.

- Savet svim vozačima koji planiraju putovanje jeste da na put krenu odmorni, naspavani, da se na vreme upoznaju sa propisima zemlje u koju putuju. Apel svima je da decu prevoze u bezbednosnim dečjim auto-sedištima, pravilno postavljenim kao i da deca budu na pravilan, ispravan način vezana, jer samo tako im možemo sačuvati od saobraćajnih nezgoda - dodaje Ćurčić.

U julu i avgustu nastrada 100 ljudi u proseku u saobraćaju

Statistika pokazuje da u Srbiji svake godine u periodu jula i avgusta nastrada oko 100 ljudi u proseku na putevima.

- Vozač mora biti naspavan, mora izbegavati vožnju kasno noću, najtoplije delove dana. Najbolje je krenuti ujutru ranije na put ili popodne, praviti pauze, odmoriti, prenoćiti i ne planirati vreme putovanja onako kako bismo mi želeli, već onako kako nam putni uslovi dozvoljavaju u tom trenutku i uvek imati dodatno vreme koje nam je potrebno da bezbedno stignemo na odredište - naglašava Veljko Ćurčić.

Pojačana hidratacija, pauza na dva sata od najmanje 15 minuta, protezanje nogu - neki su od saveta stručnjaka pred polazak na put, jer, kako kažu, odmoran vozač je i bezbedan.

Napetost i nervoza povećavaju rizik od saobraćajnih nesreća

Gužve u saobraćaju, dugi redovi i vrućine, samo su neki od svakodnevnih uzroka nervoze i stresa. Psiholozi upozoravaju da napetost na duge staze može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Kada nervoza postane hronična, neophodno je potražiti stručnu pomoć. Ipak, kako kažu upućeni, mnogi to izbegavaju.

Za nekoga kažu da ima "kratak fitilj", za drugog da je "na ivici nervnog sloma". Psiholozi upozoravaju da se napetost i nervoza relativizuju, a zdravstvene posledice mogu biti ozbiljne.

Koncentracija se smanjuje, razdražljivost raste. Glavobolja, drhtavica, znojenje i mučnina, neki su od pratilaca stresa kojem smo izloženi svakodnevno.

Profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu predali ODLUKU O ŠTRAJKU

"U situacijama u kojima mi strahujemo odnosno pretpostavljamo da nećemo da uspemo, strahujemo da ćemo biti osuđivani, strahujemo od nečeg novog, recimo pred ispit ili razgovor za posao. Takođe, u situacijama gde se osećamo bespomoćno, bilo da je to da smo se zaglavili negde u saobraćaju, a žurimo da stignemo i ne možemo nikako da utičemo na saobraćaj, bilo da je u pitanju neka šira društveno politička situacija koja nas frustrira, a ne možemo da utičemo na nju", objašnjava psiholog i psihoterapeut Filip Milenović.

Strpljenje, pažnja, izbegavanje rizika

Nervoza u saobraćaju posebno je opasna jer dovodi do naglih reakcija, a cena može biti i nečiji život.

Nauka potvrđuje da vozači koji po svaku cenu voze brzo imaju tri puta veće šanse da učestvuju u nezgodi, a često ne uštede ni pet minuta.

Zbog toga se savetuje takozvana defanzivna vožnja, odnosno strpljenje, pažnja i izbegavanje rizika.

Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Ilić upozorio je da ukoliko je neko pokazuje nervozu, a drugi reaguje na sličan način, vrlo često dođe do verbalnog i fizičkog sukoba, upravo zbog nerazumevanja i nestrpljenja u saobraćaju.

"Tako da su te situacije rizične, pripremimo se za godišnje odmore, budimo strpljivi, strpljivi u saobraćaju i komunikaciji generalno, jer kakvi smo generalno – takvi smo i u saobraćaju", pojasnio je Ilić.

Uticaj kofeina, alkohola i narkotika

Na razdražljivost mogu uticati i unos kofeina, alkohola i narkotika. Za uspešno izlaženje na kraj sa svakodnevnim stresom, neophodno je svakodnevno opuštanje.

Milenović je preporučio da, kad se umorni vratite sa posla, iskoristite to malo energije da odete da trenirate. To će vam, kako kaže, mnogo značiti.

"U situacijama kad ste frustrirani, svakako pomaže da malo sednete, da se uzemljite i da počnete da dišete. Disanje je naš prirodni način da izađemo na kraj sa stresom i da se smirimo", istakao je Milenović.

Tek nam predstoje vreli dani koji takođe mogu pogoršati raspoloženje. Počinje i sezona dugih redova za pasoše i kolona na graničnim prelazima, gužvi u prepunom autobusu gradskog prevoza za vreme špica, na plus 40.

Nervoza je tada sasvim normalna, opasno je kada traje danima, mesecima, godinama.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU