„Sve dok isti ljudi nastavljaju aktivnosti zastupajući ista uvjerenja i vjerovanja, mi moramo da tretiramo taj pokret kao da je preživio, uprkos činjenici što je pokret prestao zvanično da postoji“.
Čarls Tili, američki sociolog
Kažu ljudi "komunizma više nema, pa evo kako nam je". Govore tako ljudi dok pred njihovim očima sinovi i kćeri komunista, titovih barona i podrepaša, do duše u novom odelu, urnišu poslednje što je ostalo od Srbije.
Čija je država Srbija, zapitaćemo se, dok isti ljudi nastavljaju da vladaju zastupajući ista uverenja i verovanja Tita i KPJ koji odavno više ne postoje?
Sasvim tiho i daleko od svakodnevnih političkih uzbuđenja, provučena je jedna odluka mimo zakona, zbog čega se (gle!) niko nije pobunio. To je diskretna odluka produženja zabrane otvaranja dosijea UDBA do 2065 godine. Prošlo je bez gunđanja poslaničkih, konferencija za medije i zakletvi da će ovo bezakonje biti ispravljeno. Kao da je svima, pa i pravednicima iz opozicije i moralnim gromadama iz NVO, godilo novo rešenje.
O toj istoriji udbaške biopolitike u Srba, koja (udbaška biopolitika) nije tek način da srpsko pleme funkcioniše na poželjan, a za njega zastrašujuće pogibeljan način, već da dugoročno (ili "do kraja") kolektivno mislimo, osećamo, želimo, ponašamo se na davno projektovani način, kolikogod sve to propastno bilo, ukazuje nam jedan anonimni istoričar koga, budući da nije iz svite ili familije ili kaste vladajućih, nemate prilike da čujete u glavnim a ni sporednim medijskim tokovima.
Istekli su svi rokovi za otvaranje dosijea OZN-e i UDB-e iz vremena Brozomorije. Međutim, aktuelna vlast je odlučila da zabranu otvaranja dosijea produži do unedogled.
Gašić je samovoljno potpisao produžetak zabrane otvaranja dosijea UDBE do 2065. godine.
Odluku nije donela Narodna skupština Srbije, iako takva odluka može biti samo predmet zakonskih, a ne podzakonskih akata. Makar po našem Mitrovdanskom Ustavu.
Ali, opozicija do sada nije rekla nijednu jedinu reč o ovome strašnom kršenju svih pisanih, ali i moralnih zakona i vrednosti.
Najbolji primer da UDBA ne postoji, što slušam apsolutno svaki dan od kojekakvih dokonih tipova koji mi objašnjavaju prirodu ove i svih prethodnih vlasti.
"Preživeće UDBA ili će preživeti Srbija - i jedno i drugo ne može!"
Postoji UDBA i posle Rankovića, a čini mi se i posle Broza. Postoji li partija posle Rankovića, a naročito posle Broza?
Uglavnom, u našoj polemičkoj javnosti se odavno, doduše sporadično i van mejnstrim tokova, vodila rasprava o tipu države u kojoj živimo. Ima mišljenja da je Jugoslavija, još od Ustava iz 1974. godine, lagano klizila od partijske ka policijskoj državi. Ali, većinsko je mišljenje da se to sigurno dogodilo u drugoj polovini 1980-ih godina.
Ovde treba dodati da postoji priča da govor profesora Mihaila Đurića, red. prof. Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pred Nastavničkim većem tog fakulteta, a povodom amandmana na Ustav iz 1963, koji su doneti 1971. godine, kada je i održano ovo predavanje, skraćen u jednoj bitnoj sentenci. Naime, profesor Đurić je tada, između ostalog, rekao da će ti amandmani neminovno dovesti do novog Ustava, jer su neprovodljivi u postojećem, da će novi Ustav biti konfederalnog karaktera, da će to biti uvod u stvaranje novih država od republika koje su tvorile Jugoslaviju i da će u tim republikama biti stvoren nacionalizam na nivou tih republika, što će neminovno dovesti srpski narod u neravnopravni položaj u svim republikama osim u Srbiji, a s obzirom da će se ti republički nacionalizmi i sukobiti da će srpski narod biti u ozbiljnoj opasnosti.
Zbog ovoga govora je prof. Đurić suđen i osuđen, prvo na dve godine, a odležao je 9 meseci robije. Ono što je, navodno ili tačno, izostavljeno iz ovog govora koji se može naći u pisanom obliku u Analima Pravnog fakulteta, je da je rekao i da takav razvoj događaja slabi uticaj centralizovane partije na nivou Jugoslavije, a nauštrb tajnih partijskih policija unutar republika, što dovodi do zaključka, da ako stanje potraje, da će partijska država skliznuti lagano u policijski tip države što može dovesti do nesagledivih posledica.
Ovakav proročki govor nikada nije izgovorio nijedan profesor Univerziteta u Beogradu u njegovoj dugoj istoriji.
Uglavnom,postulati i ideologija komunističke partije su rašrafljeni komad po komad: nestalo je bratstvo i jedinstvo, samoupravljanje, postepeno i društvena svojina, nestao je ZUR, Radnički saveti, na kraju i JNA.... Ali, republičke udbe nisu nestale.
Onima kojima je išlo u prilog rasturanje Jugoslavije, bilo je jasno da se to ne može izvesti preko dotadašnjih partijskih struktura. Potrebno je bilo naći nove, a za stvaranje istih je bilo potrebno vreme, a vremena nije bilo. Zato se umešala policijska država i stvorila političke stranke onakvim kakve može da kontroliše prilikom glavnog zadatka - rasturanja Jugoslavije. Zauzvrat, sledila je privatizacija društvenih i državnih preduzeća, i zalog za novo društveno uređenje gde će poluge kapitala i vlasti ostati u krilu onih koji su stvorili i tvore policijski tip države.
Bio je pokušaj, rušenjem Miloševića, od Zapada direktno, da se policijska država u Srbiji uništi i prevede opet u partijsku državu. Taj pokušaj, početkom 21 veka nije bio samo u Srbiji, nego je paralelno išao i u Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji.... Međutim, neko je, posle svega dve-tri godine, utvrdio da je mnogo lakše sprovoditi ideje Zapada na ovom prostoru preko policijske, nego preko partijske države. Tako da se od te ideje do daljeg odustalo.
U tom nesrećnom galimatijasu živimo i danas. To su i pravi razlozi zašto je neki tamo Gašić potpisao zabranu otvaranja dosijea UDBE, od kojih su neka nastala i pre njegovog rođenja, i zašto je nekom danas važno da sakrije nešto što se desilo pre 50 ili 60 godina. Tu se krije ključ te misteriozne brave.
Izvor: www.nimbusovpodrum.blogspot.com
Autor: NIMBUSOV PODRUM, Politički nekorektan.
Tekst „UDBA 2065“