Skromni vojvoda Stepa tražio samo jedno: Odbio veliku penziju, sreću pronašao u Čačku

Vojvoda Stepa Stepanović, junak Cerske i Kolubarske bitke, povukao se iz službe u januaru 1920. godine. Umesto pompeznog oproštaja, zatražio je od države samo jedno: da mu poklone njegovu staru ratnu kobilu Vilu, kako bi zajedno proveli ostatak dana u miru. Iako mu je država dodelila penziju od 3.000 dinara, vojvoda ju je vratio – smatrao je da je prevelika. „Prepolovite je,“ rekao je, a kada su to i učinili, tek tada je pristao da je prima.

Kobila Vila, kojoj je istekao vojni vek i bila predviđena za odstrel, bila je Stepi više od životinje – bila je verni pratilac kroz rovove, planine i polja Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Njegov zahtev da je povede kući bio je izraz čovečnosti i zahvalnosti. Vila je živela još nekoliko godina na njegovom imanju u Čačku, a prema predanjima, čak je učestvovala i u njegovoj sahrani, vukući kovčeg do groblja.

Nakon penzionisanja, Stepa Stepanović nije tražio beneficije. Ostatak života proveo je u kući svog tasta u Čačku. Bez državnih povlastica, bez zahteva za titulama ili počasnim mestima – živeo je tiho, dostojanstveno, kako je i ratovao. Njegova skromnost postala je deo njegovog nasleđa jednako kao i vojna slava.

Jedan od trojice srpskih vojvoda, uz Putnika i Mišića, Stepa je svojim ponašanjem u miru pokazao ono što su svi već znali iz rata – da je čovek iz naroda, bez sujete, bez pretenzija. Njegova rečenica: „Otažbini se daje sve, od nje se ne uzima ništa“ bila je više od maksime – bila je način života.

Glas Javnosti/A01S