Fizički hemičar prof.dr Svetlana Stanišić izjavila je danas, povodom godišnjeg samita UN o klimatskim promenama COP29 u Bakuu, da Srbija emituje 5,5 tona ugljen-dioksida po glavi stanovnika, što je znatno manje u odnosu na neke druge zemlje.
Ona je za Tanjug rekla je za Srbiju problem to što energiju uglavnom dobija iz uglja i istakla da Srbija ne može sama da se bori protiv klimatskih promena jer je to globalni problem.
- Ono što je problem je što će naša klima sa tim promenama definitvno ličiti na tropsku klimu i može se desiti da u nekim budućim periodima očekujemo i klimatske migrante, razne infektivne bolesti, periode suša, poplave, esktremne vremenske nepogode i sve ostalo što može da ugrozi poljoprivredu, zdravlje ljudi - objasnila je ona.
Navela je da su Kina i SAD najveći emiteri ugljen-dioksida danas, kao i Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, zemlje koje emituju 37 do 40 tona ugljen-dioksida po glavi stanovnika godišnje.
Stanišić je rekla da se samit o klimatskim promenama ove godine održava sa ciljem da se definišu novi ciljevi kada je reč o finansiranju borbe protiv klimatskih promena i dodala da u tom smislu postoje određene sumnje, s obzirom na to da se skup održava u Azerbejdžanu, zemlji u kojoj je jaka industrija nafte i gasa.
- S druge strane, izostaće predstavnici važnih zemalja, kao na primer SAD. Budući predsednik SAD Donald Tramp ima sumnje u vezi klimatskih promena i najavljivao je da sve što se odluči u tom smislu može da, kada on stupi na vlast, bude promenjeno - navela je ona.
Stanišić je istakla da su rezultati po pitanji borbe protiv klimatskih promena veoma spori, kao i da su pregovori pod uticajem ekonomskih i finansijskih ciljeva velikih proizvođača fosilnih goriva.
Ona je ocenila da bi u borbi protiv klimatskih promena svako trebalo da učestvuje shodno tome koliko emituje ugljen-dioksida i navela da Kina, kao najveći emiter danas, učestvuje sa 31 odsto ukupne emisije ugljen-dioksida.
Navela je da Kina obećava da će do 2060. godine biti ugljenički neutralna, ali da je to poprilično dug rok i dodala da će do tada sigurno postojati neka nova tehnološka rešenja zato što se sada još uvek "luta" i procenjuje šta je najbolje rešenje.
Ukazala je da u EU Nemačka i Holandija koriste obnovljive izvore energije, koji su do sada bili dosta skupi, a da se, s druge strane, Francuska oslanja na nuklearnu energiju, što znači da postoje različita rešenja.
Glas javnosti/R01S