Srbija nespremna za karbonski porez, traži od EU izuzeće

Srbija traži odlaganje početka naplate poreza na emisije CO2, koja će početi da se primenjuje od 1. januara 2026. godine.

Po pitanju primene karbonske takse na industrije koje najviše emituju gasove staklene bašte, Srbija zajedno sa drugim zemljama regiona traži od EU odlaganje početka naplate poreza na emisije CO2, koja će početi da se primenjuje od 1. januara 2026. godine.

Taj porez je Evropska komisija zvanično predstavila kao deo paketa „Fit for 55“ (smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine u poređenju s nivoima iz 1990.) jula 2021. godine.

„Evropa je svoje oporezivanje emisija razvijala 20 godina. Ne možemo mi da pređemo sa nule na 70 evra po toni preko noći. To bi bilo neodrživo za našu ekonomiju“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nakon ministarskog sastanka Energetske zajednice u Atini.

Ona je na sastanku u Atini poručila da je Srbija ispunila sve uslove za integraciju sa evropskim tržištem struje, ali da bi naglo uvođenje poreza na ugljenik ugrozilo privredu.

Istakla je da je Srbija izborila pravo na nacionalno, a ne regionalno oporezivanje emisija ugljenika. To znači da će prikupljena sredstva od takse ostati u zemlji i biti uložena u mere energetske efikasnosti i obnovljive izvore.

„Važno je da zadržimo konkurentnost naše privrede, a oporezivanje mora biti u funkciji tranzicije – ne njen kamen spoticanja“, naglasila je Đedović Handanović.

Evropa krenula na vreme

Primena karbonskih poreza i srodnih mera u EU  počela je da se razvija kroz različite politike još od ranih 1990-ih. Nezavisno od CBAM-a, najavljenog 2021,. mnoge članicesu pojedinačno uvodile karbonske poreze:

Finska je bila prva zemlja na svetu koja je uvela karbonski porez, još 1990. godine.

Švedska je 1991. uvela karbonski porez koji je danas među najvišima u svetu.

EU je još 2005. uvela ETS (EU Emissions Trading System), sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida, koji funkcioniše slično porezu.

Na pitanje da li Srbija može da isprati zahtev EU za ubrzano napuštanje fosilnih goriva, Đedović Handanović je istakla da tranzicija mora biti fazna i uravnotežena.

„I druge zemlje, poput Poljske i Češke, su najavile da ne mogu da se odreknu uglja pre 2049. godine. Mi smo u sličnoj poziciji i moramo obezbediti sigurnost snabdevanja“, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je podsetila da Srbija već beleži značajan rast u korišćenju obnovljivih izvora energije, čak 85 odsto više nego pre dve i po godine, kao i 15 puta više domaćinstava koja proizvode sopstvenu struju iz solarnih panela.

„To je proces koji će trajati 20 do 25 godina. Ne možemo ugasiti termoelektrane preko noći, već moramo razvijati alternativne kapacitete, uključujući gasne i, u budućnosti, nuklearne elektrane“, istakla je ministarka.

U Atini je, osim Srbije, svoje pozicije predstavilo i više zemalja regiona, uz poruku da bi nametanje neusklađenih pravila i rokova moglo ugroziti stabilnost energetskog sistema jugoistočne Evrope i usporiti njenu integraciju u energetski prostor EU.

SKINI APLIKACIJU