Srbija u naučnoistraživačku delatnost uložila svega 0,94 odsto BDP-a
Autor: Glas javnosti
Srbija tokom prošle godine u naučnoistraživačku delatnost nije uložila ni čitav procenat bruto domaćeg proizvoda. Tek objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je reč o malo više od 90 milijardi dinara, što je 0,94 odsto BDP-a.
Većina tog novca, kako se vidi iz podataka statistike, ide na „tekuće održavanje“ – 92 odsto. Bruto investicije čine ostatak, svega osam odsto.
U Srbiji se istraživanjem i razvojem bavi 487 organizacija. Najviše ih je iz nefinansijskog sektora srpske privrede. Država stoji iza njih 60, a 107 pripadaju visokom obrazovanju. U istraživanje ulaže i neprofitni sektor, ali dosta skromnije. On vodi četiri ovakve organizacije.
Inženjering prvi, medicina poslednja
Najviše istraživačkih organizacija, 181, se bavi inženjeringom i tehnologijom. Većinu vodi privreda, dok deset pripada državi, a 22 univerzitetima. Prirodne nauke su sfera interesovanja njih 155. Društvenim naukama se bavi 72, poljoprivredom 32, humanističkim naukama i umetnošću 25 i svega 22 – medicinom.
Bilten Republičkog zavoda za statistiku o naučnoistraživačkoj delatnosti u Srbiji otkriva i da je u potrazi za novim znanjima i otkrićima 30.810 ljudi. Rade puno, ali i kraće od punog radnog vremena. Istraživača je oko 19.300, oko 3.000 stručnih sardanika i oko 5.600 tehničkog osoblja. U skoro svim ovim segmentima, zastupljenost žena i muškaraca je prilično izjednačena.
Među istraživačima je skoro 12.400 doktora nauka i oko 4.000 magistara, mastera i specijalizanata. Skoro 2.800 učesnika istraživanjem se bavi sa univerzitetskom diplomom.
Ko to istražuje građevinarstvo
U privredi se ubedljivo najviše istraživača bavi inženjerstvom i tehnologijom – 1.105. Od toga čak 969 elektrotehnikom, elektronikom i informatičkim inženjeringom – 969. Samo troje tehnologijom materijala, a petoro građevinarstvom. Svega šestoro se bavi nekim segmentom poljoprivrede, medicinom samo petoro, društvenim naukama troje.
I u državnim organizacijama se najviše bave inženjeringom i tehnologijama, 217 istraživača, ali je znatno više onih koje zanima poljoprivreda i veterina – 97. Slično je i sa univerzitetskim isztraživačkim centrima. Tehnologija je broj jedan, dok se, na primer, građevinarstvom bavi 37 istraživača. Manje ih je samo u umetnosti – 33.
Razvojni radovi najskuplji
Konačno, tokom prošle godine u Srbije je završeno ukupno 15.379 istraživačkih radova. Najviše je fundamentalnih, više od 8.000. Primenjenih je 4.340, a najmanje razvojnih – 2.717. I tu se vraćamo na ukupno uloženi novac. Ovi radovi su koštali 90,5 milijardi dinara. Iako nisu najbrojniji, najviše je uloženo u one razvojne – oko 42 milijarde dinara.
Verovatno očekivano, najviše novca u istraživanje i razvoj su uložena u ona koja je sprovela privreda – nepune 42 milijarde dinara. U ona iza kojih stoje državne organizacije investirano je oko 23,5 milijarde dinara. Radovi univerzitetskih timova koštali su 25,3 milijarde dinara.
Svaki peti dinar od stranih naručilaca
Kada se posmatraju oblasti istraživanja, najviše novca je otišlo u prirodne nauke – oko 37,3 milijarde dinara. Skoro 30 milijardi su koštala istraživanja u inženjeringu i tehnologiji. Medicina se ni ovim parametrom ne može pohvaliti. U nju je uloženo blizu 2,6 milijardi dinara. I na samom je začelju tabele.
Zanimljivo je i poreklo uloženih sredstava. Moglo bi se ilustrovati narodnom poslovicom: „Uzdaj se u se i u svoje kljuse“. Naime, skoro 40 odsto novca su sopstvena sredstva istraživačkih organizacija. Državna i lokalna uprava je dala 37,7 odsto novca. Skoro beznačajnih 0,8 odsto, ili 720 miliona dinara, uložila su privatna i javna preduzeća. Visoko obrazovanje je uložilo 1,3 odsto sredstava. Strani naručioci su finansirali petinu „budžeta“ – 20,7 odsto.
Glas javnosti /B07S
SKINI APLIKACIJU
