Šta kažu oni koji već rade samo 4 dana nedeljno, kakav je to život
Autor: Glas javnosti
Nije tu samo reč o ličnoj sreći
U poslednjih pet godina, stotine kompanija je isprobalo četvorodnevnu, 32-časovnu radnu nedelju bez smanjenja plata za oko 8.700 radnika širom sveta. Ljudi su iskusili manje sagorevanja, stresa i anksioznosti, i bolje mentalno i fizičko zdravlje. Zaposleni su ocenili da im je to pomoglo u postizanju bolje ravnoteže između posla i privatnog života, a čak je i poslovni profit porastao.
Postoje dva glavna faktora za povećanje sreće radnika, kaže Džulijet Šor, autorka, ekonomistkinja, sociološkinja i vodeća istraživačica eksperimenata sa 4-dnevnom radnom nedeljom.
Jedan je, naravno, taj što ljudi imaju više vremena za svoje porodice, prijatelje, san, hobije, zdravlje i zajednice, piše Šor u svojoj najnovijoj knjizi „Četiri dana u nedelji“.
Drugi faktor je, međutim, taj što su radnici srećniji čak i dok su na poslu. Naime, četvorodnevna radna nedelja čini da se ljudi osećaju mnogo efikasnije na poslu, a to ih generalno čini srećnijim.
„Ljudi se jednostavno osećaju mnogo bolje“
Učesnici ispitivanja su sami izjavili da su produktivniji nego ikad nakon prelaska na skraćenu radnu nedelju. Kada su se suočili sa zadatkom da svoju uobičajenu količinu posla obave za manje vremena, radnici i timovi su pronašli načine da eliminišu bespotreban posao, pojednostave procese i utvrde koji je posao zapravo najvažniji, piše Šor.
Neki su, ipak, rekli da su osećali više stresa pokušavajući da sve natrpaju, iako su te situacije bile izuzetak, piše Šor.
Pored održavanja produktivnosti, „ljudi se jednostavno osećaju mnogo bolje“, kaže Šor za CNBC Make It. „Osećaju se kao da su na vrhuncu svog posla i svog života i nisu pod stresom. Osećaju se oporavljeno kada dođu na posao u ponedeljak ujutru. Osećaju se željnije da obave posao. Osećaju se kao da mogu da ga završe.“
Kada radnici osećaju da su dobri u svom poslu, osećaju se dobro uopšte, a to se preliva i na njihov lični život.
„Taj porast produktivnosti koji dobijaju, osećaj tako dobrog kvaliteta svog rada, ima veliki pozitivan uticaj na njihovo opšte blagostanje, što nismo očekivali“, kaže Šor.
Novi ugovor između šefova i radnika
Četvorodnevna radna nedelja bi takođe mogla da učini da se ljudi osećaju bolje u vezi sa svojim poslom jer signalizira novi ugovor između njih samih i njihovog poslodavca.
Tipična petodnevna radna nedelja od 40 sati je nacionalni standard po zakonu od 1940-ih. Kada kompanije uvedu kraću radnu nedelju bez smanjenja plata, fleksibilnost se može posmatrati kao ekskluzivna korist ili nagrada.
To signalizira da je menadžment spreman da se odrekne dela kontrole nad načinom na koji ljudi strukturiraju svoje vreme, kaže Šor, posebno ako je deo cilja eksplicitno poboljšanje blagostanja zaposlenih.
Ovaj potez može dodatno ojačati timove kada se kolege udruže da rade pametnije za manje vremena.
Četvorodnevna radna nedelja „čini sve super motivisanim da sprovedu promene, što nije lako“, rekao je Džon Leland, koji je prethodno pomogao Kikstarteru kroz pilot projekat četvorodnevne radne nedelje.
„To čini ulog zaista visokim, jer ne samo da ostvarujete ove dobitke efikasnosti samo za sebe, već to radite i za sve ostale oko sebe“, rekla je Leland Šor u svojoj knjizi.
„Ova odgovornost prema kolegama je važan deo razloga zašto su ljudi spremni da ulože dodatni napor da pronađu efikasnost i obave naporan posao. Razvijaju više timskog duha“, piše Šor.
Glas javnosti /U01S
SKINI APLIKACIJU
