Šta se sve krade u supermarketima

Čokolade, kafa, šamponi, pa i flaširana voda — sve je meta lopova u beogradskim prodavnicama.

 Prodavci kažu da kradu svi: tinejdžeri, zaposleni, ali i penzioneri koji se ne libe da iznesu i najbanalnije artikle. Sistem, međutim, retko reaguje
Subota uveče u poznatom grčkom supermarketu blizu podvožnjaka u Ruzveltovoj ulici u Beogradu. Red na kasi uobičajen: četiri-pet kupaca sa kolicima, spremni da poređaju svoje proizvode na pokretnu traku.

Ono što nije bilo uobičajeno jeste ponašanje kasirke. Umesto da počne da otkucava moje proizvode, iako sam prvi u redu, ona pažljivo prati kretanje starijeg gospodina koji polako šeta među obližnjim rafovima.

„Izvinite“, pokušavam da joj skrenem pažnju, ne shvatajući šta se dešava.

„Samo malo, gospodine“, kratko mi odbrusi, jasno dajući do znanja da je ne prekidam i da strpljivo sačekam da završi svoju „stručnu“ opservaciju. Ni ostalima u redu nije bilo jasno šta se događa, ali je njen ton bio dovoljan da nikome ne padne na pamet da postavlja dodatna pitanja.

Kradu i penzioneri

Posle nekoliko minuta, okreće se ka nama i prijatnijim glasom objašnjava: „Morala sam da vidim šta danas planira da ukrade onaj penzioner“. Kada je to izustila, počinje da kuca artikle.

Par zbunjenih pogleda naterao ju je da doda objašnjenje:

„Znate, on veoma često dolazi i krade razne proizvode. Čak i vodu.“

„Vodu? Flaširanu vodu?“ pitam.

„Da. Nekad ga uhvatimo, nekad ne. A nikad ne biste rekli da je lopov, zar ne?“, odgovara prodavačica.

I bila u pravu je, penzioner za koga tvrdi da redovno krade u ovoj prodavnici ni po čemu se ne razlikuje od hiljada drugih ljudi koje svakodnevno viđamo po marketima.

Na pitanje šta se najviše krade, odgovorila je kratko: „Sve — od flaširane vode do hemije.“

Ispostavilo se da nije preterivala. Podaci pokazuju da su krađe u supermarketima u Beogradu svakodnevna pojava. Nekada su na meti bile čokolade i skupa alkoholna pića, ali danas lopovi sve manje biraju. Pokušavaju da iznesu prašak za veš, šampone, puter, konzerve, kafu, toaletne vode, pa čak i flaširanu vodu.

Krade se, kako prodavci kažu, „sve i svašta“, a kradu svi — bez obzira na pol, uzrast ili socijalni status.

Tako smo svedoci da se zujalice nalaze na sve većem broju proizvoda, a od nedavno je primećeno da se čak i puter stavlja u specijalne plastične prozirne kutije, tako da morate da napomenete da hoćete da kupite ovaj proizvod nekome od zaposlenih, i onda ga dobijete  – na kasi.

Policajci koji se bave ovim delima tvrde da lopovima „vetar u leđa“ daje odredba po kojoj sitne krađe uglavnom prolaze nekažnjeno. Te, takozvane „sitne krađe“, retko završe na sudu, jer se gone po privatnoj tužbi — postupku koji je skup i neisplativ za oštećene.

Prema poslednjim dostupnim zvaničnim podacima, u prvih šest meseci ove godine u Beogradu je zabeleženo oko 850 krađa u prodavnicama.

„Od tih 850, rasvetljeno je oko 95 odsto slučajeva, jer je gotovo svaka prodavnica pokrivena video-nadzorom. U objektima sa garderobom uglavnom se kradu skuplji artikli“, saopšteno je u junu iz Odseka za suzbijanje krađa i teških krađa Policijske uprave za Beograd.

Šta kažu veliki trgovinski lanci?

U kompaniji Lidl kažu za „Vreme“ da, bez obzira na širenje mreže prodavnica, broj krađa ne raste.

„Kao i svaki trgovac, suočavamo se sa pokušajima krađe, ali zahvaljujući merama bezbednosti, oni često ostanu neuspešni i brzo se okončaju, bez narušavanja kupovine ostalih potrošača“, navode u Lidlu, dodajući da u 2025. godini nije zabeležen porast vrednosti otuđene robe.

Iako nije zabeleženo povećanje krađa, rat lopova i trgovaca koji se trude da spreče krađe se vodi svakodnevno.

Najčešće se kradu skuplji, sitniji artikli — alkohol, suhomesnato, kafa i alati. Modus operandi uglavnom je isti: skrivanje robe u garderobi, torbama ili dečijim rancima.

Lidlova tehnička zaštita uključuje video-nadzor, e-gejt sisteme, sigurnosne nalepnice, vitrine i barijere. Ako kupac pokuša da napusti objekat sa aktivnom sigurnosnom oznakom, oglašava se alarm, a obezbeđenje proverava račun. Za sve krađe pokreću se postupci pred nadležnim organima.

Tokom prethodnih 12 meseci dodatno su unapređeni EAS sistemi, sigurnosne vitrine, sigurnosne kutije i barijere.

Koja roba je najčešće na udaru?

Takođe, iz još jednog od najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji navode za „Vreme“ da se najčešće otuđuju alkoholna pića, kozmetika i lična higijena, kafa, čokolade, delikatesna roba i mali tehnički uređaji. Krađe su, kako kažu, češće u većim gradovima.

pixabay

„Profil počinilaca je raznolik — od povremenih NN izvršilaca do organizovanih grupa. Svi incidenti se evidentiraju, analiziraju i prijavljuju nadležnim organima. Zaposleni su obučeni da postupaju po procedurama koje prioritet daju njihovoj bezbednosti i deeskalaciji, bez fizičkog sukoba“, navode u kompaniji.

Krađe i u malim radnjama

Zoran Petrović, vlasnik prodavnice mešovite robe na Zvezdari, kaže da su u njegovoj radnji na „udaru“ čokolade, kafa, dezodoransi, šminka, kozmetika, ali i vina i žestoka alkoholna pića — sve što može lako da se sakrije u torbu ili džep.

Navodi da je poslednjih meseci sve češći i pokušaj krađe „zakidanjem na težini“.

„Dođu do rafa s voćem i povrćem i umesto da zalepe izmerenu težinu, oni posle toga izmere neku drugu, lakšu namirnicu, pa nalepe nalepnicu sa manjom težinom i cenom. Dešava se i da u kesu spakuju banane prve klase, a nalepnice stavljaju sa bananama druge ili treće klase ili onima na akciji.“

Zbog toga je preuredio rafove.

„Morao sam da premestim pojedine artikle. Konzerve i alkohol sada stoje visoko, da bude što teže doći do njih neopaženo. Skupe stvari ne mogu lako da se dohvate. Pića držim iza kase, a na rafu su samo prazne kutije — tako se dovijamo“, kaže Petrović.

Koje su kazne za lopove?

Prema važećem Krivičnom zakoniku Srbije, granica između dela koje se goni privatno i dela koje se procesuira po službenoj dužnosti iznosi 5.000 dinara. Krađa ispod tog iznosa tretira se kao „sitna krađa“ — oštećeni sam mora da pokrene postupak. U praksi, to znači da većina ovih slučajeva nikada ne stigne do suda.

Ukoliko vrednost ukradene robe pređe 5.000 dinara, delo prelazi u krivičnu sferu i goni se po službenoj dužnosti. Predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Za teže oblike krađe — provalne krađe, organizovane radnje, uzimanje robe velike vrednosti — zaprećena kazna kreće se od jedne do osam godina zatvora.


Glas javnosti/V08S 

SKINI APLIKACIJU